Zbog čega je drvo koje se naziva fabrikom kiseonika sve popularnije?

Paulovnija, drvo koje je u Kini i Japanu poznato vekovima, u Americi i Evropi se uzgaja tek od XIX veka i ima izuzetne osobine.

Zbog čega je drvo koje se naziva fabrikom kiseonika sve popularnije? Foto: Profimedia

„Jedna paulovnija stara četiri godine za jedan sat proizvede kiseonik za 64 osobe. Jedan hektar zasada paulovnije je kao hiperbarična komora – toliko proizvede kiseonika. Ona apsorbuje ugljen-dioksid i preporučuje se da se sadi u zagađenim, industrijskim područjima“, kaže Pero Nikolić, vlasnik prvog rasadnika paulovnije u Bosni i Hercegovini, u Suvom Polju, pored Bijeljine.

Neverovatan prizor: Drvo u borbi za život

Najbrže rastuće drvo na svetu poreklom je iz Kine, poznato je i kao carsko ili princezino drvo, ali sve više i kao drvo budućnosti. Nikolić kaže da je sasvim slučajno čuo za to drvo i vrlo brzo pokrenuo sopstvenu proizvodnju. Sledeći svoje ekološke sklonosti, pronašao je i način da popravi porodični budžet.

Traženija od crnog oraha

„Osim toga što je izuzetno ukrasna i medonosna biljka sa prelepim cvetovima, paulovnija je i cenjena kao tehničko drvo. Veoma je akustična i koristi se za izradu muzičkih instrumenata, ali i za izradu peleta – presovane bio-mase za grejanje. Lagana je, ali se ne uvija i ne puca, pa je zato cene i u industriji gde ima čitav niz namena. Porše i Audi, recimo, koriste je za dekoraciju unutrašnjosti automobila. Paulovnija se u SAD više ceni i traži čak i od crnog oraha – kralja među drvećem – pa se ona zato smatra drvetom budućnosti“, ističe Nikolić.

Pročitajte: Najstarije drvo u Velikoj Britaniji „menja pol“


Foto: Shutterstock

On objašnjava da paulovnija raste brzo jer ima ogromnu lisnu površinu, pa samim tim izrazitu sposobnost pretvaranja ugljen-dioskida u vodu i biljne šećere kroz proces fotosinteze. U dobrim uslovima, stabla dostižu 20 metara visine i 42 centimetra obima debla za pet do sedam godina, a spremna su za industrijsku upotrebu za osam do deset godina.

Nakon seče, objašnjava Nikolić, stablo se obnavlja iz sopstvenog panja, što nije zanemarivo u pogledu ukupne investicije, i tako do čak sedam ciklusa eksploatacije. Proizvodnja biomase u kontrolisanim uslovima, dostiže dо sto tona godišnje po hektaru i to već od druge godine.

Hibridi za balkanske uslove

Pero Nikolić za Dojče vele objašnjava zašto je na Balkanu tek sada počelo da se priča o paulovniji koja se u Kini uzgaja već 3.000 godina.

„Problem je što kineska paulovnija kod nas ne uspeva. Bilo je potrebno stvoriti hibrid koji može da podnese temperaturne razlike od minus 25 do plus 45 stepeni celzijusa, kakve vladaju u našim krajevima. Takođe, a to mnogi ne znaju, paulovnija namenjena za plantažni uzgoj proizvodi se samo tehnologijom in vitro, odnosno iz ćelije biljke. Sve se radi u bezvirusnoj prostoriji i tako dobijamo čiste, zdrave sadnice“, kaže sagovornik DW-a.

Pogledajte: I čuveno pustinjsko drvo ugroženo zbog klimatskih promena

Nikolić ističe da paulovnija nije previše zahtevna biljka. Uspeva do 1.000 metara nadmorske visine, ali ne podnosi močvarno tlo. U sušnim uslovima, potrebno je zalivanje, najbolje sistemom kap po kap, bar u prve dve godine.

„Njen koren raste do 16 metara u dubinu i idealna je za pošumljavanje goleti, odnosno sprečavanje erozije. Dakle, ta biljka je idealna za ekološke akcije, ali i za ozbiljnu proizvodnju koja i te kako može da se isplati,“ zaključuje prvi uzgajivač paulovnije iz Bosne i Hercegovine.

Izvor: DW



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...