Gde „zimuju“ ptice selice koje inače žive na jugu?

Ovdašnje čaplje neretko zimuju u Tunisu i Izraelu, ali ka kojoj će strani sveta ptice leteti s jeseni zavisi od toga gde su provele leto.

Gde „zimuju“ ptice selice koje inače žive na jugu? Foto: REUTERS/Nir Elias

Na jesen, kada zahladni, ptice lete ka toplijim, južnim krajevima. Ipak, hiljade kilometara koje preleti lasta ili roda za nju donose velike izazove i veliki napor, tokom kojeg ptica izgubi oko četvrtinu svoju težine.

Sa jednog na drugi kontinent, preko Sredozemlja, izbegavajući mreže lovaca, kojih je najviše na Malti i Kipru. Sušna Sahara se zbog nedostatka hrane preleće se u „jednom dahu“, kako bi se što pre stiglo do plodnijih savana, gde konačno nešto može da se pojede i povrtati energija.

Pročitajte: Zašto ptice migriraju u Veliku Britaniju, a ne na jug?

Na ovom putu ptice su oduvek vrebale opasnosti, loši vremenski uslovi ili prirodne katastrofe na područjima na kojima se odmaraju ili zimuju. Tu su i teško premostive prepreke poput visokih zgrada, releja, dalekovoda, zbunjujućih i prejakih svetala gradova. Procenjuje se da svake godine stotine miliona ptica severne hemisfere strada tokom seobe.

Čitava seoba uslovljena je potragom za hranom i povoljnim mestom za gnežđenje“, objašnjava ornitolog Dragan Simić, iz Lige za ornitološku akciju Srbije.


Foto: REUTERS/Nir Elias 

Potraga za hranom

Tokom zimskih meseci dnevna svetlost traje kraće, nedovoljno da bi ptice sebi obezbedile dovoljno hrane. Zato veliki broj vrsta iz severnih i umerenih predela nepovoljni deo godine provodi daleko od mesta na kojima se gnezdi.

Mnoge vrste ptica koje žive u umerenim oblastima planete ne mogu da prežive nepovoljan period godine (jesen, zimu i rano proleće), kada je hrana teže dostupna i kada je tempetura suviše niska. Hladan period godine posebno je nepovoljan za ptice koje se hrane insektima, gmizavcima i vodozemcima koji su u to vreme neaktivni ili ribama čija su vodena staništa često zamrznuta.

Ptice se za nas sele na jug, ali ako živite u, na primer, Kejptaunu, onda one lete na sever, ka ekvitorijalnim predelima“, priča ornitolog Simić. Procenjuje se da u Srbiji živi oko 360 vsta ptica selica, neke se sele daleko, pa su pojedine ovdašnje čaplje kašičarke viđene u Izraelu ili Tunisu.

Otkrijte odbacuju li ptice zaista svoje mlade ukoliko ih dodirne čovek

Ptice u seobama često idu u velikim jatima, pa nisu retke situacije da i pojedini avionski letovi zbog njihove najezde budu ometeni. Stanovnici Istanbula, grada na Bosforu, mogu da posvedoče o „najezdama“ galebova i pelikana, kojima u odredjenim periodima godine grad ume da bude potpuno „opkoljen“.


Foto: REUTERS/Nir Elias 

Pravci seoba

Većini ljudi poznato je da se neke vrste ptica, poput laste i rode, sele na jug, u Afriku.

Ipak, seoba različitih ptica odvija se u različitom pravcu. Mnoge vrste, posebno vodenih ptica, iz Istočne Evrope putuju na obale Mediterana i Atlantika. Veliki broj vrsta preleće Sredozemno more na njegovim najužim delovima – Gilbraltar, Bosfor i Suec. Cilj su zimovališta u Africi.

Najčešće su seobe ptica na duge staze, ali to može da bude i svega nekoliko stotina kilometara udaljenosti. Kao primer tu su labudovi, koje viđamo u našem toku Dunava, a pomeraju se i sele  duž panonske nizije i srednje Evrope.

Saznajte: Zašto nam se više dopadaju zvuci koje proizvode manje ptice?

„Dunav je ne samo koridor, nego i mamac da ptice provedu zimu, jer se gotovo nikada ne ledi i ptice to znaju“, objašnjava Simić. Malo je poznato da, osim što pojedine vrste odlaze na jug, postoje i one vrste koje zimu provode u našim krajevima. Zbog povoljnih uslova oko 300.000 ptica zimuje u Srbiji.

Zbog umerene klime i prostiranja na dve reke Beograd je dobro mesto za zimovanje ptica, pa ima i povoljnih uslova za razvoj eko-turizma. Kao deo ponude mogli bi da se izdvoje Ušće i Ratno ostrvo. Mnoge vrste ptica sele se uvek na ista mesta, do kojih putuju ustaljenim rutama, dok druge jednostavno lutaju.


Foto: REUTERS/Nir Elias 

Ptičji kompas

Rode, ptice grabljivice, ždralovi i druge krupne vrste, koje se prilikom letanja oslanjaju na vazdušne struje, najčešće koriste koridore koji se prostiru iznad najužih delova mora. Za većinu pevačica i drugih manjih vrsta ptica, šumarci, pojasevi žbunja, tršćaci ili čak zelene površine u naseljima igraju ključnu ulogu u uspešnom prelaženju velikih obešumljenih predela, kakva su poljoprivredni predeli.

Misterija orijentacije ptica oduševljava ljude od davnina i još  nije dovoljno proučena. Poznato je da pojedine vrste za orijentaciju koriste magnetno polje Zemlje, dok se druge orijentišu na osnovu položaja zvezda. Ipak, smatra se da veliki broj vrsta ptica koristi orijentire na zemljinoj površini (reke, planine, jezera i močvare, čiji položaj izuzetno dobro pamte i prate prilikom seoba. U današnje vreme, kada se izgled predela brzo menja usled čovekovog delovanja, seoba mnogih vrsta postaje sve teža i neizvesnija.

Pročitajte: Zašto je izumrla ptica dodo?

Seoba većine vrsta ptica suviše je duga i zahtevna da bi je prešle u jednom dahu. Selice se najčešće odmaraju na područjima bogatim hranom, vodom ili na mestima koja su bezbedna. Za evropske ptice posebno značajna odmorišta nalaze se na jezerima i močvarama južne Evrope, ostrvima u Sredozemnom moru i oazama u severnoj Africi. Odmorišta ili migratorne stanice od neprocenjivog su značaja za uspešnu seobu ptica.

Nažalost, mnoga tradicionalno značajna odmorišta danas su uništena ili narušena čovekovim delovanjem – razvojem poljoprivrede, industrije, turizma. Zbog toga ptice često nemaju dovoljno snage da uspešno stignu do svojih odredišta tokom duge i iscrpljujuće seobe. 

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...