Zahvaljujući tome, na ruskom poluostrvu Kola nastala je Kolska Superduboka bušotina, koja je jedan od najboljih primera tvrdnje da više znamo o udaljenim galaksijama nego o ono što se nalazi ispod naših nogu.
Saznajte: Otkud groblje tenkova na dnu okeana? (VIDEO)
Dok je decenijama posle Drugog svetskog rata besneo svojevrsni rat između SAD-a i Sovjetskog Saveza oko toga ko će doći do više saznanja o kosmosu, njihovi naučnici su se utrkivali i oo toga ko otkriti više tajni Zemlje. Tako su i jedni i drugi kopali duboke rupe, ali se ova borba za Amerikance završila brzo. Međutim, Sovjeti su došli do određenih uspeha, pre svega zahvaljujući Međuresornom Naučnom veću za proučavanje Zemljine unutrašnjosti i superdubokih bušenja. Kolska Superduboka bušotina, koja je tada iskopana, sve do 2008. bila najdublja na svetu. Te godine ju je s trona skinula rupa u naftnom polju Al Šahin u Kataru.
Pogledajte: Veličanstveni muzej na dnu okeana
Foto: Wikimedia Commons
Ona se, zapravo, sastoji od nekoliko rupa koje granaju iz centralnog otvora. Najdublja od njih seže do 12.262 metra ispod površine – dublje od najniže tačke Marijanskog rova.
Zahvaljujući uzorcima dobijenim iz rupa Kolska Superduboke bušotine, otkrili smo biološku aktivnost u stenama starim više od dve milijarde godina. U njima su pronađeni i netaknuti mikroskopski fosili planktona. Najzanimljivije što krije ovaj sloj Zemljine kore je gas vodonika Podaci dobijeni ovim istraživanjem još uvek su tema brojnih analiza.
Nova studija pokazala da unutrašnje jezgro Zemlje još uvek raste
Foto: Wikimedia Commons
Ipak, zbog visokih temperatura – očekivano je na dnu bušotine temperatura dostigne 100 stepeni Celzijusovih, a došla je do 180 – bušenje je obustavljeno.
