Kako je moguće da neke životinje ispuštaju zvukove nalik ljudskom govoru?

U aprilu 2010. godine, Adrijano Lameira, naučnik Univerziteta u Amsterdamu, uključio je kameru i postavio je ispred ženke orangutana po imenu Tilda.

Kako je moguće da neke životinje ispuštaju zvukove nalik ljudskom govoru? Foto: Profimedia

Pre toga su se širile glasine da ova krznena stanovnica Zoološkog vrta u Kelnu može da zviždi kao čovek, a Lameira je bio odlučan da to proveri. Međutim, ona je uradila više od zviždanja – tapšala je, pomerala usne i ispuštala neobične zvukove nalik na one koje govornim aparatom stvara čovek.

Lameira je bio iznenađen.

“Ovo ne samo da se razlikuje od svega što smo čuli od orangutana iz divljine već možemo da uočimo neke sličnosti s ljudskim govorom”, rekao je tada.

Pročitajte: Hoćemo li zaista uskoro komunicirati telepatski?

Međutim, Tilda nije bila prva životinja odrasla s ljudima koja je, kako se čini, mogla oponaša ljudski govor. Mnoge druge vrste u stanju su da stvore zvukove koji podsećaju na govor, poput slonova, beluga i kitova – da ne govorimo o papagajima. Međutim, hoće li oni ikada moći da govore? Ipak bi, da bi govorili, moraju da razumeju. Zbog čega onda dolazi do stvaranja ovakvih zvukova?

Pogledajte: Obrasci ponašanja gorile Koko povezani s govorom?!

Počnimo najpre s pitanjem – kako?

Deo odgovora mogao bi se pronaći u anatomiji njihovog “govornog” aparata, veruje Ajrin Peperberg s Univerziteta “Harvard” – tajna je u složenoj muskulaturi i krupnom a ipak fleksibilnom jeziku. Ipak, dok ovo objašnjenje važi kada je reč o papagajima, neke druge vrste imaju druge mehanizme. Recimo, beluga Nok koju je ulovio mladi Inut stvarala je neobične zvukove nalik na ljudske nazalno.

S druge strane, Košik, najpoznatiji slon kod kojeg je zabeležena ova pojava, ispuštao je takve zvukove nakon što bi stavio surlu u usnu duplju.

Zbog čega?

Uprkos različitim načiniima oponašanja ljudskog govora, sve ove životinje imaju nešto zajedničko – one su vocal learners, uče slušajući druge. Najbolji primer ove pojave je sam čovek: mi čujemo zvuk, učimo kako da ga oponašamo, a zatim ga proizvedemo. Bića koja su sposobna za ovo razlikuju se od drugih po tome što je jedan deo njihovog mozga direktno povezan s mišićima koji su zaduženi za govor.

Uz to, svim ovim stvorenjima je zajedničko to što su veoma socijalna bića koja funkcioništu u zajednicama. Da li bi to mogao biti deo odgovora?

Još uvek ne znamo kada se ljudski govor razvio. Je li naš majmunoliki predak Australopithecus mogao da govori? Jesu li nešto mlađe vrste kao što su neandertalci govorile?

Pročitajte: Zašto dok govorimo stranim jezikom imamo primetan naglasak?

Orangutan Tilda mogao bi biti deo rešenja ove zagonetke. Jasno je da zvukovi koje ona stvara ne zahtevaju preveliki napor. To bi moglo da znači da je sposobonost za njihovo stvaranje mogla da se razvije pre nego što su se rod od kog su nastali ljudi i rod od kog su nastali orangutani razdvojili u evoluciji.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da je Tilda jedan od retkih primata – osim čoveka – kod kojih je zabeležena ova pojava. Teoretski, oni imaju sve što je potrebno za pravilnu vokalizaciju, objašnjava Erik Džarvis s univerziteta “Djuk”. Ipak, ne čine to.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u majskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.