Tako se u starom Egiptu verovali da je buđav hleb idealan za dezinfekciju rana, što možda i ne zvuči toliko bizarno ukoliko imamo na umu Pasterovo otkriće da određene gljivice zaustavljaju rast bakterija. Pomislite samo na penicilin.
Pročitajte: Da li je bezbedno ukloniti buđ i pojesti ostatak hrane?
Drevni Egipćani su, takođe, mešali izmet krokodila sa izmetom kako bi napravili svojevrsni spermicid i sprečili neželjenu trudnoću, a još od njihovih dana čuven je navodni lek za zubobolju koji podrazumeva pravljenje paste od tucanog mrtvog miša.
Miševi su se upotrebljavali i u elizabetanskoj Engleskoj, gde su presecani na pola i utrljavani u kožu radi lečenja ekcema i lišajeva.
Kasnije, u XVIII I XIX veku, ljudi su verovali da za mucanje može pomoći hemiglosektomija, koja je podrazumevala odsecanje dela jezika. Danas se ova metoda koristi za lečenje kancera jezika, ali pod anestezijom.
Pogledajte: Kako deluju lekovi protiv bolova? (VIDEO)
Pored toga, naši preci koristili su za lečenje supstance za koje danas znamo da su snažni otrovi – arsenik se upotrebljavao u slučajevima malarijea, artritisa, dijabetesa i sifilisa, a za ovaj poslednji se koristila i živa. Uz to, nekada su preporučivane droge poput ekstazija i heroina.
