Na kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko pronađena velika količina kiseonika

Ovo otkriće, okarakterisano kao "veliko iznenađenje", moglo bi da dovede u pitanje postojeće teorije o nastanku Sunčevog sistema, kazao je naučnik Andre Biler s Univerziteta u Mičigenu.

Na kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko pronađena velika količina kiseonika Foto: ESA

Kako prenosi AFP, merenja koje je obavila Rozeta ukazuju na to da su molekuli kiseonika u oblaku gasa kojim je obavijana kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko postojali "pre ili za vreme" njenog nastanka.

Ovi podaci bi mogli da utiču na naše shvatanje hemije formiranja Sunčevog sistema pre nekih 4,6 milijardi godina.

Saznajte: Koja je razlika između asteroida i komete?

"Verujemo da je ovaj kiseonik praiskonski, odnosno da je stariji od sunčevog sistema", istakao je Biler.

Naučnici su dosad smatrali da nema kiseonika (O2) na kometama kao što je 67P/Čurjumov-Gerasimenko koja je predmet intenzivnog proučavanja i istraživanja evropske svemirske robotske laboratorije.

Budući da se lako meša s drugim elementima, naučnici su verovali da kiseonik ne može da "preživi" tako dugi period u čistom stanju, navela je Katrin Altveg sa Univerziteta u Bernu, jedna od autora studije objavljene u časopisu Nature.

"Dokaz o kiseoniku kao drevnoj supstanci lako može da diskredituje pojedine teorijske modele nastanka sunčevog sistema", istakla je ona.

Kometu tokom putovanja kroz svemir u stopu prati sonda Rozeta čija je istorijska misija da otkrije tajnu porekla života na Zemlji.

Pročitajte: Postoji li život na kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko?

Naučnici veruju da su komete "posejale" život na Zemlji.

Oni su tokom nekoliko meseci pratili koncentraciju kiseonika u vodi na kometi kako bi videli da li će se molekuli gasa raspršiti pod udarom solarnih vetrova. To se nije dogodilo, čime je dokazano da se kiseonik nalazi u samoj kometi, a ne samo oko njene površine.

Vodeće teorije prepostavljaju da je Sunčev sistem nastao u haotičnom mešanju materije koja je lebdela u pravcu i iz pravca tek nastalog Sunca.

Čiste, ledene čestice kiseonika ne bi opstale u tako nasilnom okruženju, smatraju istraživači i zaključuju da je ceo proces morao da bude "nežniji".

Molekuli kiseonika su dosad pronađeni svega dva puta u sunčevom sistemu van zemljine astmosfere i to na ledenim mesecima Jupitera i Saturna, ali nikada na kometi.

Novi podaci koje je sonda Rozeta prikupila sugerišu da prisustvo vode na kometama predstavlja pre pravilo, nego li izuzetak, kazali su naučnici.

Pogledajte: Rođenje i smrt Marka Tvena obeležila je Halejeva kometa

Molekuli kiseonika su četvrti najčešći gas detektovan u ostacima magličastog ovoja komete.

Njihovo prisustvo, kazala je Altveg, ne govori nam o poreklu života na Zemlji, ni o njegovom mogućem prisustvu na nekom drugom mestu u univerzumu.

U slučaju egzoplaneta, "kombinacija O2 i metana uzimana je kao znak mogućeg postojanja života", rekla je ona.

"Na kometi imamo i jedno i drugo, ali ne i život. Što znači da kiseonik možda i nije najbolji biopotpis", zaključila je Altveg.

Izvor: b92 (Tanjug)



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.