5 brodova izgubljenih u vremenu koje bi arheolozi voleli da istraže

Danas je teško pronaći olupinu savremenog broda, čak i uz pomoć radara, sonara i satelita. Potraga za brodovima koji su plovili pre hiljadu godina još je teža, ali pravi užitak za arheologe.

5 brodova izgubljenih u vremenu koje bi arheolozi voleli da istraže Foto: Shutterstock

Otkriće jednog ovakvog broda otkrilo bi nam mnogo o tome kako su stari narodi gradili, kuda su putovali i s kim su trgovali. 

Kemal Pulak, podvodni arheolog Univerziteta u Teksasu, kaže da je najveći problem u potrazi za ovakvim olupinama to što su stari brodovi napravljeni od drveta koje, kada se nađe na dnu okeana, postaje omiljena poslastica crva – toliko da za samo pet godina mogu potpuno uništiti ceo brod. Kako bi „preživeo“, star brod mora biti zaštićen, pa preživaljavaju samo oni brodovi koji su zariveni u pesak ili ispod gomile keramičkih posuda.

I posle mnogo godina, naučnici se pitaju da li je to ono što se dogodilo brodovima o kojima ćete saznati više u nastavku teksta. Ima li nade da će oni ikada biti pronađeni?

Okeanija 

Kolonizacija Okeanije, na jugu Tihog okeana, jedna je od najvećih priča o ljudskim migracijama, kaže Džejms Delgado iz američke Agencije za okeane i atmosferu (NOAA). Ti ljudi iz prošlosti, uključujući Polinežane, uspeli su da putuju hiljade milja preko otvorenog mora, prenoseći hranu poput taroa, koji je osetljiv na morsku so. Kada bi arheolozi uspeli da pronađu makar jedan od ovih brodova, bolje bismo razumeli priču o tome kako su ljudi otišli do Australije pre 10 hiljada godina. 

Na pragu najvećeg pomoroskog arheološkog otkrića: Pronađeni ostaci Kolumbove „Santa Marije“?

„Morski ljudi“

Moreplovci koji su krstarili morima u periodu od XIV do XII veka pre naše ere poticali su iz Italje, okolnih ostrva i Turske, ističe Šeli Vašman s Teksaškog univerziteta. Oni su počeli s plovidbom u vreme kada su i Vikinzi to činili, sa sličnim namerama – da napadnu ostrvske gradove Sredozemlja. Smatra se da su Filistejci, koji se pominju u Bibliji, bili deo jedne takve koalicije. 

Pogledajte i: Vikinzi i starosedeoci Amerike: licem u lice 

Mnogi tadašnji moreplovci su gradili brodove po uzoru na one nastale u drevnoj mikenskoj civilizaciji. Vašmanova ističe da je ovaj brod bio preteča grčke trijere (ratnog broda), ali, nažalost, još uvek nisu pronašli nijedan takav brod. 


Feničanski brod sa dva reda, jedna od preteči grčke trijere.Foto:Wikimedia Commons

Grčka trijera

Ovi ratni brodovi su bili veoma korisni u bici kod Salamine, u kojoj su Grci pobedili Persijance, na čijem je čelu bio Kserks 480. godine pre naše ere. 

Postoji mnogo teorija o tome kako su one konstruisane. Istraživači su čak napravili repliku broda 1980. godine ne bi li dokučili na koji način bi se trijera mogla izgraditi.

Ovaj brod je bio veoma lak i brz, a pokretalo ga je čak 170 veslača, koji su bili raspoređeni u tri reda sa svake strane broda ( po čemu je plovilo i nazvao trijerom). Trijera je bila naoružana bronzanim ovnovima, od kojih su neki i pronađeni, služili su da se smrskaju delovi neprijateljskog broda.

Arheolog Kemal Pulak kaže da je veoma teško naći ratne brodove na otvorenom moru, sugerišući da se jedan ovakav brod verovatno krije na mestu gde se nekada nalazila luka i da je prekriven gomilom peska. 

Saznajte i: Otkud groblje tenkova na dnu okeana? (VIDEO)

Minojska civilizacija

Bilo koje brod iz minojske civilizacije bi predstavljao izvanredno okrtiće, istiće Šeli Vašman, nautički arheolog Univerziteta u Teksasu. Istraživači su pronašli tovar s jednog od ovakvih starih brodova, koji je plovio Mediteranom pre 4.700 i 3.500 godina.

Međutim, brod s kojeg taj teret potiče nikada nije pronađen. 

Pretpostavlja se da su Minojci bili veliki istraživači bronzanog doba, jer su mnogi tragovi o njima pronađeni u mediteranskim slikama i freskama. Freske ukazuju da se radi o velikim brodovima, ali je veoma teško utvrditi kako su tačno izgledali. 

Vašmanova je pokušala da pronađe olupine iz minojske kulture na obali Krita, ali bez uspeha. Ako zaista postoje, verovatno se nalaze ispod velikog sloja sedimenata koje sadašnji uređaji ne mogu da detektuju, ističe ona sa žaljenjem. 

Otkrijte i: Drevni računar pronađen u rimskoj olupini

Faraonova olupina

U analima rane arheologije se može pronaći priča o čuvenom egipatskom sarkofagu koji je izgubljen u moru. Sve je počelo kada je britanski avanturista Hauard Vise 1837. godine izbušio rupe u piramidama u Gizi kako bi bolje istražio njihovu unutrašnjosz. U glavnoj dvorani piramide koju je sagradio kralj Menkaur, otkriven je prazan sarkofag. 

Vise je odlučio da pošalje tri tona artifakata britanskom muzeju u Londonu, ali je brod potonuo u Sredozemnom moru u jesen 1838. 

Egipatske vlasti su još 2008. godine napravile planove projekta potrage za brodom i dragocenim sarkofagom, ali zbog političkih razmirica on još uvek nije realizovan. Tako ovaj sarkofag još uvek čeka svoje otkriće, zajedno sa mnogim drugim relikvijama prošlosti koji se nalaze na dnu mora...



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...