Santo Stefano, jedan od sve brojnijih napuštenih dragulja Italije

Apeninska zemlja, rekorder po broju mesta svrstanih u Uneskovu svetsku baštinu, suočava se s rastućim problemom napuštanja starih gradova bogate istorije.

Santo Stefano, jedan od sve brojnijih napuštenih dragulja Italije Foto: Profimedia

Vulkansko ostrvo Santo Stefano nalazi se u Tirenskom moru, u jednom atolu nedaleko od Rima. Još od vladavine Burbona do 1965. godine služilo je kao italijanski Alkatraz, zatvor u kojem su bili zatočeni anarhisti, revolucionari, kriminalci, politički disidenti. Danas je sasvim napušteno.

Na Santo Stefano posetioci i dalje stižu, i prvo moraju da prođu strmu stenovitu stazu oivičenu bodljikavim žbunjem i kroz rojeve gladnih komaraca. Santo Stefano je jedno od preko 6.000 sablasnih mesta u različitom stanju oronulosti koja se nalaze na obali ili u unutrašnjosti Italije.

Kineski grad duhova: Zavirite u napušteno selo koje je progutala priroda

Čak i taj golemi broj može uskoro biti povećan zato što se još 15.000 gradova nalaze u opasnosti da postanu prazna mesta - zbog finansijske nestabilnosti, emigracije i prirodnih nesreća kao što su zemljotresi i poplave. Mada se Italija može pohvaliti sa 50 mesta svrstanih na UNESKO listu svetske baštine - više od bilo koje zemlje na svetu - održavanje umetničkog nasleđa, naročito u jeku ekonomskih nedaća, za italijansku vladu pokazalo se kao skoro neizvodljiv zadatak.

Ipak, možda je neočekivana pomoć na putu - u vidu bogatih poslovnih ljudi naklonjenih očuvanju baštine. Iako je zatvor Santo Stefano u posedu italijanske države (koja je tražila investitora za izgradnju letovališta na ostrvu), obližnje selo je vlasništvo napolitanskog biznismena Oracija Čarda. On se bacio na ambiciozan projekat da oživi ostrvo.

Pogledajte: Napušteni sovjetski zatvor pretvoren u plažu (VIDEO)

Plan predviđa otvaranje odmarališta za nudiste, koje bi zahtevalo samo male radove, recimo klesanje platforme za sunčanje na vulkanskoj steni i uređenje terena na kojem bi se postavili šatori. Glavni cilj jeste da se priroda ostrva održi i obnovi, a ne da se njena divlja lepota nečim zameni.


Foto: Wikimedia Commons

Kupuju opustela sela

Čardo je jedan od desetak biznismena s vizijom koji su poslednjih desetak godina kupovali ruševna sela i gradiće od istorijskog značaja, želeći da im podare drugu životnu šansu. I pored različitih pristupa, imaju zajednički cilj - da podstaknu uklapanje istorijske prošlosti Italije u modernu epohu.

Hotelijer Paulo Galante kupio je devedesetih godina selo Foro Apio, od Rima udaljeno oko 80 km.

„Kad sam prvi put ovde došao, zatekao sam samo gomilu razrušenog kamenja i prašnjave stubove prekrivene rastinjem“, rekao je Galante za Njuzvik. Ali, uprkos tome, „osetio sam da ovo mesto obiluje istorijom i da sadrži nešto vredno i sveto zakopano.“

Pročitajte: Prodaje se selo u Italiji

Prema Bibliji, Foro Apio je mesto gde je Sveti Pavle okupio svoje prve hrišćanske sledbenike. Tu je boravio i slavni rimski pesnik Horacije, a putovanjem je bio toliko oduševljen da ga pominje u jednoj od svojih „Satira“.

Uz svog brata Mauricija, modnog dizajnera i stručnjaka za uređenje enterijera, Galante je gotovo dve dekade gradio luksuzni hotel sa četiri zvezdice nazvan „Foro Apio Mansio“ - sada ima 35 elegantnih soba, sjajno uklopljenih u istorijsku okolinu. Delovi originalnog rimskog puta prolaze kroz hotelski kompleks i služe gostima kao staza.

Vaze, amfore i majolika izviruju iz omalterisanih zidova, a nekadašnja stara tržnica gde su putnici vezivali svoje konje sada je pretvorena u koktel-bar na otvorenom. Sačuvano je gotovo 80 odsto originalne strukture glavne zgrade, koju je poslednji put sređivao poznati arhitekta Ðuzepe Valadije još 1700. godina.

Saznajte: Napuštena „Kokošija crkva“, još jedna tajna Indonezije

„Oporavak pomenutog sela znači eksploataciju njegovog turističkog potencijala, kao i podsticaj lokalnoj privredi - koja se mahom zasniva na poljoprivredi i stočarstvu - otvaranjem novih radnih mesta“, kaže Galante. „Zaposlio sam desetine ljudi i hotel je stalno prebukiran.“


Foto: Profimedia

Privlačnost istorije

Hoteli i odmarališta nisu jedina mogućnost za obnavljanje napuštenih italijanskih gradića. Malo planinsko selo Borgo Kastelučo gotovo je opustelo početkom 20. veka, posle niza zemljotresa koji su pogodili regiju.

Preduzetnik Mihael Filcinger (italijansko-nemačkog porekla) uočio je da bi grad mogao odigrati novu ulogu - kao mesto s kućama za odmor porodica iz Nemačke. Vodio je računa i o čuvanju istorijskog nasleđa.

„Moj otac je 1986. kupio ove ruševine, u kojima su ranije živeli vukovi, banditi i prostitutke“, kaže on. „Radio sam 10 godina da bih ponovo izgradio ovo selo i potrošio sam preko četiri miliona evra za materijal. Nije me vukao profit, već privlačnost istorije i umetnosti, te moja duboka pasija za obe oblasti.“

Pogledajte: Napušteni gradovi

Dva druga biznismena u regionu Abruco preduzela su nešto slično. Simone Marijani obnavlja selo Borgo Roketa, gde su sve do polovine prošlog veka pastiri živeli u kućama u stenama, bez puteva i struje. Te izbe pretvaraju se u moderne zgrade koje asociraju na istoriju grada, dok se akcenat stavlja na očuvanje prirodne sredine.

Vaze, amfore i majolika izviruju iz omalterisanih zidova, a nekadašnja stara tržnica gde su putnici vezivali svoje konje sada je pretvorena u koktel-bar na otvorenom. Sačuvano je gotovo 80 odsto originalne strukture glavne zgrade, koju je poslednji put sređivao poznati arhitekta Ðuzepe Valadije još 1700. godina.

„Oporavak pomenutog sela znači eksploataciju njegovog turističkog potencijala, kao i podsticaj lokalnoj privredi - koja se mahom zasniva na poljoprivredi i stočarstvu - otvaranjem novih radnih mesta“, kaže Galante. „Zaposlio sam desetine ljudi i hotel je stalno prebukiran.“

Izvor: Newsweek/Silvija Marketi



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.