Kada smo počeli da se smešimo na fotografijama?

Iako su u retkim trenucima kada su se fotografisali ljudi davali sve od sebe da izgledaju najbolje moguće, prvi portreti nam najčešće prikazuju izuzetno ozbiljna lica i gotovo nijedan osmeh.

Kada smo počeli da se smešimo na fotografijama? Foto: Profimedia

Prve "stalne" fotografije napravio je Tomas Vedžvud 1790. godine, a za prvi foto-aparat bio je zaslužan francuski izumitelj Žotez Nisefor Nijels 1826.

To vreme obuhvata i viktorijansko doba kada se koncept lepote veoma razlikovao od danas.  Mala, upijena i vešto kontrolisana usta su tada bila visoko cenjena, dok je osmeh zabeležen jedino na fotografijama dece, seljaka i pijanica. 

Pogledajte i: Šta je zajedničko svim ovim ljudima?

Jedan od najčešćih krivaca za neutralne izraze u vreme viktorijanskog doga je dugo vreme ekpozicije za fotografiju. Zabeleženo je da je vreme espozicije prvih fotografija trajalo i do osam sati, dok je u vreme Luja Dagera fotografija zahtevala 60 do 90 sekundi, što je, složićete se, predugo vreme da na licu opstane iskren osmeh. 

Još jedan od krivaca za ozbiljan izraz lica na dtarim fotografijama može biti i higijena zuba u to vreme. Bolesni zub se tada nije lečio već se jednostavno vadio, a nisu postojale plombe ili bilo kakve popravke koje bi izgrebane ili polomljene zube ulepšali. Dakle, možda su baš zbog ove činjenice strogo kontrolicana usta smatrana lepšim od ozarenog osmeha viktorijanskog doba. 

Saznajte i: Kako je devojčica s najpotresnije ratne fotografije oprostila

Međutim, materijal za fotografiju je tada bio veoma skup, te su se bogate porodice češće fotografisale od siromašnih, koje su odlazile na fotografiasanje samo u posebnim prilikama, te su ovaj mali "ritual" pratila određena pravila. Kako je osmeh "pripadao" pijanicama i "prostom svetu", smatran je neprihvatljivim za bonton viktorijanske fotografije. 

Kasnije je Džordž Istmen (1888. godine) osnovao Kodak, poznatu kompaniju koja je proizvodila fotografske filmove. Ovaj radikalan potez je promenio istoriju fotografije, pa su se više beležili svakodnevni trenuci, što je doprinelo čestoj pojavi osmeha na fotografijama. 

Otkrijte i: Da li je smeh zaista lekovit?

Uz to, na činjenici da se sada smešimo dok poziramo možemo da zahvalimo i "pokretnim slikama". Kada su filmovi, koji su prikazivali svakodnevnicu i različite životne situacije, osvojili svet, često smo u ovim umetničkim delima viđali osmeh. I same holivudkse zvezde su se fotografisale širom raširenih usana. Tako su mediji i Holivud uticali na shvatanje lepote početkom XX veka, a  osmeh je postao prihvaćen kao nešto lepo i sasvim uobičajeno.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...