Psihologija: 10 iznenađujućih otkrića o ljudskom umu

Da li biste povredili nekoga samo zato što vam je autoritativna ličnost to naredila? Treba li potiskivati brige? Jesu li u životu bitnije sitnice ili krupni događaji?

Psihologija: 10 iznenađujućih otkrića o ljudskom umu Foto: Shutterstock

Iako mnogi psihologiju smatraju naukom koja samo potvrđuje ono što već znamo o sebi samima, dr Džeremi Din, osnivač sajta PsyBlog, objašnjava da je jedan od način da se borimo s ovom zabludom pomisao na sve one neočekivane, iznenađujuće i, jednostavno, čudne nalaze naučnih studija.

On izdvaja deset otkrića koja su njemu bila najzanimljivija.

10. Kognitivna disonanca

U istraživanju sprovedenom 1959. godine na Univerzitetu „Stanford“, u kom su učestvovali studenti, utvrđeno je da su učesnici ekseperimenata smatrali nezanimljiv zadatak interesantnijim ako bi im bilo plaćeno manje da ga reše.

Kognitivna disonanca se objašnjava kao mentalno stanje u kom pojedinac doživoljava dva ili više nekompatibilnih verovanja ili kognitivno obrađuje više informacija. U pomenutom eksperimentu, studenti su razmišljali na sledeći način: ako ne radim to zbog novca, sigurno to radim jer je zanimljivo. U suprotnom, oni ne bi mogli da objasne svoje ponašanje.

Kako otkriti lažljivca: Psiholozi pronašli nov metod za utvrđivanje (ne)istine

9. Halucinacije nisu retke koliko mislimo

S obzirom na to da deluju kao snovi na javi, za halucinacije se obično misli da su posledica ozbiljne diševne bolesti. Međutim, one su daleko češće kod zdravih pojedinaca nego što biste isprva pomislili: u jednom istraživanju (sprovedenom 2000. godine na „Stanfordu“) utvrđeno je da je trećina ljudima doživela halucinaciju – od toga 20 odsto jednom mesečno, a dva odsto nedeljno!

8. Placebo efekat

Da li vam se ikada dogodilo da prestanete da osećate glavobolju istog trenutka kad popijete lek – iako je potrebno oko 15 minuta da počne da deluje?

Jedna studija, objavljena u „Dnevniku medicine Nove Engleske“ početkom XXI veka, pokazala je da dejstvo fiziološkog rastvora može biti isto kao dejstvo morfijuma zahvaljujući plaebo efektu. Štaviše, neki stručnjaci smatraju da je 80 odsto dejstva prozaka povezano s placebom.

Psihološki fenomeni: Zašto doživljavamo "deža vi"?

7. Pokoravanje autoritetu

Većina ljudi veruje da odlučuje nezavisno i da ne bi povredila drugo ljudsko biće osim ako je prinuđena. Nešto tako jednostavno kao što je prosto naređenje vas ne bi nateralo da podvrgnete drugog elektrošokovima, zar ne?

Čuvena studija Stenlija Milgrama („Milgramov eksperiment“) dokazala je da je prosečna osoba spremna da bude poslušna ukoliko se suoči s autoritetom, čak i ako je ono što se očekuje da uradi u potpunoj suprotnosti s njenom savešću. Čak 63 odsto učesnika istraživanja je povređivalo druge, čak i dok su žrtve vrištale od bola.

Ovo istraživanje je, inače, sprovedeno kako bi se pronašlo psihološkeo objašnjenje nacističkih zločina.

6. Fantaziranje smanjuje motivaciju

Jedan od najčešćih metoda samomotivisanja jeste maštanje o budućnosti. Recimo, bodibilderi dok treniraju zamišljaju kako će njihovo telo izgledati ukoliko ostanu istrajni.

Međutim, psiholozi su utvrdili da je fantaziranje loš način motivisanja. Oni, umesto toga, preporučuju mentalno kontrastiranje: kombinovanje pozitivnih misli o cilju s realističnim pogledom na prepreke koje se mogu javiti.

Pročitajte: Najzanimljivljiji eksperimenti u istoriji psihologije



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...