Da li je uopšte moguće klonirati čoveka?

S obzirom na to da je svet prve klonove dobio još pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, mnogi se pitaju kako to da naučnici nisu pokušali da kloniraju ljudsko biće.

Da li je uopšte moguće klonirati čoveka? Foto: Shutterstock

Iako mnogi ističu da je kloniranje čoveka ne bi bilo etično, stručnjaci navode da je, po svoj prilici, biološki moguće. Ali čak i bez predrasuda, nedostatak potrebnih sredstava bio bi značajna barijera. 

Pročitajte i: Jesmo li spremni za genetski modifikovani embrion čoveka?

Od 1950. godine, kada su naučnici prvi put uspeli da kloniraju žabu, klonirano je mnogo životinjskih vrsta među kojima su miševi, mačke, ovce, svinje i krave. 

Doktor Robert Lanza, šef naučnog odeljenja kompanije Advancend Cell Technology, koja pronalazi nove terapije za tretman ćelija usled raznih oboljenja, kaže da se u svakom slučaju kloniranja naučnici suočavaju s greškama koje prave, te da je svako iduće kloniranje prevazilaženje grešaka.

U slučaju miševa, naučnici su morali da proizvedu na hiljade jaja i da izvedu mnogo eksperimenata kako bi došli do prvog kloniranog miša. 

Pogledajte: Naučnici uspešno podmladili miševe!

Međutim, kod primata, materija je daleko osetljiviji, tako da naučnici ne mogu prosto primenjivati ono što su naučili u kloniranju miševa ili krava. 

Kloniranje životinja zahteva da se pažljivo odvoji jezgro jajne ćelije. Kada se ovo uradi, od nukleusa se odvajaju proteini koji su doprinose tome da se ćelija podeli. Doktor Lanza kaže da u slučaju miševa ovo nije problem jer je njihov embrion i posle toga sposoban da produkuje svoje proteine. Ali kod primata ovo nije slučaj i to je samo jedan od razloga zbog čega je propalo kloniranje majmuna. 

Štaviše, klonirane životinje često imaju neki genetski poremećaj koji može da spreči embrion da se usadi u matericu, što izaziva spontani pobačaj ili smrt životinje ubrzo nakon porođaja. 

Otkrijte: Retka genetska mutacija u borbi protiv virusa

Doktor Lanza ističe da su abnormalije česte zato što klonirani embrioni imaju samo jednog roditelja umesto dva, što znači da se molekularni proces poznat kao replikacija DNK prilikom začeća ne odvija u kloniranim embrionima. Replikacija je veoma značajna za razvoj embriona i pomaže da se geni jednog ili drugog roditelja prenose na embrion. 

Visoka stopa smrtnosti predstavlja veliki rizik u kloniranju ljudi. Po rečima doktora Lanze, bilo bi krajnje neetično pokušavati kloniranje čoveka u trenutku kada nauka još uvek nije rešila problem replikacije. 



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.