20 stvari koje niste znali o nuklearnim nesrećama

Nedavno smo saznali da broj divljih životinja u pripjatskoj oblasti raste od černobiljske katastrofe. Koje su još zanimljive posledice poznatih nuklearnih nesreća?

20 stvari koje niste znali o nuklearnim nesrećama Foto: Shutterstock

1. Najveća nuklearna nesreća u istoriji se dogodila u Černobilju, u Ukrajini, i ostavila je prostor od 24 hiljada kilometara u kontaminaciji koja će trajati oko 300 godina.

2. Ubrzo nakon te nesreće, borovina koja raste u okolini kontanimiranog područja je pocrvenela i nastavila da se razvija na potpuno drugačiji način. Naime, iglice na ovom drvetu su crvene i kratke, a stabla više liče na žbunove. 

3. Naučnici koji su proučavali seoske laste u blizini, otkrili su mnoge deformitete kljunova i perja.

4. Otkriveno je da je mozak čak 48 vrsta ptica u okolini Černobilja za pet procenata manji od prosečnog zbog radijacije koja izaziva oksidativni stres i sniženu kognitivnu sposobnost. 

Otrkijte i: Stanovnici černobiljske zabranjene zone

5. Istraživači su izmerili viši i niži nivo srednjeg zračenja u poređenju sa Černobiljom u katastrofi nuklearne elektrane Fukušima.

6. Šest meseci nakon katastrofe u Fukušimi, 28 procenta leptira vrste Pseudozizeeria mahai pretrpelo je posledice. Naime, njihova krila su se izmenila, a antene i noge su se pogrešno formirale.

7. Prva istraživanja nakon ove nesreće pokazala su da primati koji su se nalazili u blizini nuklearne elektrane imaju manje crvenih i belih krvnih znaca od ostalih primata u Japanu.

8. Nuklearne nesreće nisu oštetile baš sve vrste. Pečurke koje su izložene radijaciji razvile su više melanina, koji im pomaže da gama radijaciju pretvore u energiju. 

Nuklearna pitanja: 5 incidenata koji upozoravaju čovečanstvo

9. Pauci u Fukušimi su takođe izvukli korist iz ove nuklearne katastrofe. Njihov broj se, naime, povećao zato što je radijacija usporila insekte koje paukovi koriste kao hranu, što im je omogućilo paukovima da ih lakše ulove.

10. Naučnici predviđaju da će tuna koja živi u Tihom okeanu doživeti manje opasnosti od radijacije u Fukušimi u odnosu povećanje broja ljudi obolelih od raka.

11. Posle Černobilja, vlada Švedske je izdala preporuke o tome koliko mesa irvasa Laponci smeju da unesu u organizam. Reč je o grupi ljudi u severnom delu Skandinavije kojoj je sada izložena pet puta većoj radijaciji nego što je to slučaj sa ostatkom ljudske populacije.

12. Iako im je dozvoljeno meso irvasa u ograničenim količinama, 29 procenata tog mesa je u Laponijij uništeno 1987. godine.

Pogledajte i: Priča o nuklearnoj eri

13. Ukrajinci su, zabrinuti zbog kontaminacije, naredili ubijanje 15 hiljada krava, kako bi smanjili unos kontaminiranog mesa.

14. Kuba je nakon toga dobila 60 posto hrane iz Sovjetskog Saveza, a pojedini veruju da je to uticalo na izmenu odnosa brojnosti muške i ženske dece. Naime, posle Černobilja broj muške dece se povećao, što kulminira 1996. godine, kada je na 118 dečaka rođeno 100 devojčica.

15. Velika Britanija je zbog brige o kontaminaciji testirala pašnjake za ovce u gornjim delovima svoje zemlje od černobiljske katastrofe svake godine do 2012.

16. Verovatli ili ne, često nam sasvim obični proizvodi pravljeni za ljubimce pomažu. Tako pesak za mačke upija i stabilizuje nivo zračenja nuklearnog otpada. 

Vinča akcident: Događaj koji je ušao u istoriju razvoja nuklarne energije

17. U Nju Meksiku je 2013. godine postrojenje za skladištenje nuklearnog otpada koristilo je jednu vrstu peska za mačke, koji se držao u buradima. Međutim, neočekivana hemijska reakcija je izazvala curenje. 

18. Još jedna neobična nuklearna katastrofa dogodila se u Majapuriju u Indiji 2010. godine. U ovoj katastrofi, osam radnika je hospitalizovano zbog trovanja, a jedan od njih je i umro.

19. Jedan od radnika je neprekidno nosio sa sobom parče izotopa, nesvestan opasnosti.

20. Pored fizičkih oboljenja, nuklearne katastrofe sa sobom nose i brigu. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji žive u Pensilvaniji pod značajno većim stresom posle incidenta u nuklaernoj elektrani 1979. godine na ostrvu „Tri milje“ .

Pročitajte i: Zašto nuklearne bombe formiraju pečurku?



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.