Po čemu se Homo naledi razlikovao od nas?

Kakav je mozak imao naledi? Kako se kretao? Kako se snalazio na drvetu?

Po čemu se Homo naledi razlikovao od nas? Foto: AP/Mark Thiessen

Ukoliko želite da još bolje upoznate ovu novootkrivenu vrstu, više možete pročitati u oktobarskom broju magazina National Geographic Srbija.

 

Za sada je to jedan od najvećih kostura hominina ikada pronađen, ali je veoma teško proceniti vreme kada je ovaj чоvek živeo zbog prirode pećine u kojoj je pronađen, koja je dosta uticala na fosil.

Homo naledi je imao mozak veličine pomorandže, a moždanu šupljinu upola manju, ali je bio dovoljno inteligentan da sprovodi razne rituale, kao što je sahranjivanje mrtvih. Naučnici su otkrili da ova vrsta hominina predstavlja ključnu tačku u ljudskoj evoluciji – prelazak ljudi s drveća na tlo.

Pročitajte: Pronađena rođaka "pramajke" Lusi!

Istraživanja pokazuju da je Homo naledi imao kosti koje prilično liče nakosti današnjeg čoveka. Međutim, šaka ovog hominina pokazuje da je imao dug i snažan palac sa zglobom čija je građa slična građi savremenog čoveka, što je ovom dalekom rođaku ljudske vrste omogućavalo snažan stisak i upotrebu alata. Ipak, njegovi prsti su mnogo duži i zakrivljeniji nego u slučaju bilo koje vrste ranih hominina. Ovo im je omogućavalo da se lako kreću kroz krošnje drveća.

Kako je Homo naledi hodao?

Kosti stopala, koje su naučnici pažljivo izučavali, pokazuju, takođe, dosta sličnosti sa stopalom savremenog čoveka, što pokazuje da je ova vrsta mogla da stoji i hoda koristeći samo noge. Vilijam Herkort-Smit, paleoantropolog Univerziteta u Bronksu, kaže da stopala ove vrste nisu u potpunosti kao ljudska, ali da liče na ljudska više nego na bilo šta drugo, te da je Homo naledi verovatno veoma dobro hodao.

Pogledajte: Otkriven najstariji poznati ljudski fosil!

Međutim, stopala ove vrste imaju duge i zakrivljene prste, što opet govori o njegovoj sposobnosti da preživi i na drvetu. Homo naledi verovatno nije bio toliko vešt kao šimpanze, ali je svakako bio spretniji od nas.

Na skeletu ove vrste zanimljivi su i podaci o karlici. Naime, kosti ukazuju na to da je bila isturenija nego današnjim ljudima. Takva konfiguracija je povlačila mišiće kukova dalje od samih kukova, što im je omogućavalo ležerniji hod, čak i više nego što ljudi imaju danas, kako je istakao Džeremi de Silva, antropolog na Univerzitetu Dartmut. Vremenom se konfiguracija karlice razvila i proširila kako bi omogućila rađanje bebe s većim mozgom.

Pročitajte: Uho za neandertalca

Iako naučnici ne mogu da utvrde sa stoprocentnom sigurnošću kako je Homo naledi hodao, bez sumnje se može reći da je njegov hod bio mnogo drugačiji od našeg.

 

Ukoliko želite da još bolje upoznate ovu novootkrivenu vrstu, više možete pročitati u oktobarskom broju magazina National Geographic Srbija.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...