Fenomen migracija kroz vekove

Kao socijalni fenomen, migracija je prisutna od davnina. Javlja se u svim društvima i neraskidivo je povezana sa istorijom ljudske vrste

Fenomen migracija kroz vekove Foto: Profimedia

Pre 70.000 godina, napustivši plodnu i toplu klimu Afrike iz još nepoznatih razloga, prva grupa naših predaka je naselila jugoistočnu Aziju i Australiju. Uz drugu grupu koja je krenula put Bliskog istoka i produžila do centralne Azije, ljudska vrsta je posle desetak milenijuma stigla na preostale kontinente.

Kao socijalni fenomen, migracija je prisutna od davnina. Javlja se u svim društvima i zbog različitih istorijskih, socijalnih i kulturnih razlika, reakcije pojedinaca i zajednica na migraciju mogu biti veoma različite.

U modernom društvu koje se ističe po mobilnosti i protoku informacija, migracije postaju sastavni deo života i društva. Štaviše, njihov obim i obrasci postaju sve složeniji.

Pročitajte: Bekstvo od terora, nalaženje utočišta

Istorija migracija

Kroz istoriju, migracije su se dešavale dobrovoljno ili prisilno, unutar ili preko granica jedne zemlje, u malim ili velikim grupama. Razlozi za selidbu mogu biti razni – religijski, klasni, nacionalni, plemenski, ekonomski.


Foto: Profimedia

Velika geografska otkrića između 15. i 17. veka otkrila su Evropljanima nove svetove, ispunjene prirodnim bogatstvima i plodnom zemljom. Ostvarene trgovačke veze su doprinosile brzom razvitku kolonija i bogaćenju matice. Evropljani, podstaknuti pričama o bogatstvu, prelaze okean i prenose jezik, religiju i kulturu te oblikuju život kolonija po uzoru na zemlju porekla.

Inspirisana ekonomskim razlozima, ova dobrovoljna migracija je pokrenula i jednu prisilnu – trgovinu afričkim robljem. Fizički snažni, naviknuti na tropsku klimu i otporniji na bolesti koje se javljaju uz nju, Afrikanci su bili jeftina radna snaga neophodna na plantažama španske, francuske i engleske krune.

Pogledajte: Hiljade migranata umre svake godine na putu do bogatijih država

Dok se deo Evrope iseljavao u Novi svet, Jevreji i Mavri su zbog pritiska Inkvizicije napustili Španiju 1590. godine i uputili se ka Otomanskom carstvu. Na području Balkana odigrale su se dve velike seobe Srba, 1690. i 1737. godine. Besplatna plodna zemlja, zagarantovana sloboda veroispovesti i veća prava bili su razlozi odlaska oko 185.000 Srba iz Otomanskog carstva.

Verovatno najveća masovna migracija u istoriji, odigrala se 1947. godine pri nastanku dve nove države, Indije i Pakistana. Procenjuje se da je približno 14,5 miliona ljudi napustilo svoje domove iz verskih i političkih razloga. Muslimani su se uputili ka Pakistanu, a članovi Hindu i Sik zajednica ka Indiji.

U modernom dobu, demografi razlikuju četiri vrste migracija.


Foto: Profimedia

Sezonska se odnosi na radnike koji se kružno kreću između sela, gde obrađuju zemlju, i grada, gde rade povremene poslove van poljoprivredne sezone. Druga vrsta migracija, koja je naročito izražena u zemljama u razvoju, jeste seoba iz ruralnih prema urbanim područjima, podstaknuta bržim dobijanjem posla i boljim uslovima za život. U razvijenim zemljama primećena je treća vrsta migracije – seoba iz gradskih u prigradska naselja, a gde se kao razlozi navode poboljšanje kvaliteta i smanjenje troškova života. Četvrta migracija je međunarodna i odnosi se na selidbu van granice zemlje porekla.

U potrazi za boljim životom

U proučavanju migracija, sociolozi i demografi razlikuju negativne i pozitivne faktore.

Negativni faktori se odnose na mesto koje napuštaju i predstavljaju razloge odlaska iz mesta porekla. Obuhvataju: slabu zdravstvenu negu, strah od mučenja i pritiska, nemogućnost ispovedanja religije ili političkih ubeđenja, nedostatak radnih mesta, loše uslove života, nedostatak mogućnosti za usavršavanje i obrazovanje, prirodne katastrofe.

Pročitajte: Velika seoba ljudi

Pozitivni faktori se odnose na mesto u koje se migrant uputio i objašnjavanju zašto je imigrant odabrao baš to mesto ili državu za život. Oni obuhvataju: fizičku bezbednost, bolju medicinsku negu, viši standard života, mogućnost dobijanja posla, obrazovanje, spajanje porodice.


Foto: Profimedia

Zemlja ili mesto dolaska najčešće dobija mladu migrantsku populaciju, koja može popuniti prazna radna mesta te svojim doprinosima i porezima uvećati državnu kasu. Sa popunjenim radnim mestima skače produktivnost i privreda se brže razvija.

Imigranti donose novu energiju, ideje i kulturu, pa može doći do stvaranja multikulturalnih mesta za život. Pri mešanju veoma različitih kultura mogu se javiti tenzije između manjinske i većinske zajednice i prouzrokovati rasni, nacionalni i verski konflikti.

U zemljama odlaska se smanjuje nezaposlenost, a emigranti slanjem novca svojim najbližima indirektno pomažu zemlju svog porekla. Emigranti se vraćaju sa boljim obrazovanjem, veštinama, novcem i međunarodnim kontaktima.

Negativna strana emigracije je gubitak mlade i obrazovane radne snage, što nosi i ekonomske posledice na duže staze.  Pored ekonomskih i kulturnih uticaja, emigracija može ostvariti pozitivan uticaj i na socijalne teme poput očuvanja životne sredine ili poboljšanja prava ugroženih kategorija društva.


Foto: Profimedia

Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca predlaže da se migracija ne posmatra kao nedostatak, već kao prednost i znak prilagodljivosti, naročito ako uzmemo u obzir neizbežne posledice klimatskih promena. Po njihovom mišljenju, neophodno je iskoristiti pun ekonomski i društveni potencijal migracija, a preduprediti negativne efekte, kako u zemljama porekla tako i u zemljama dolaska.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...