Zašto je Homo sapiens jedina vrsta ljudi koja je preživela?

Pre dva miliona godina, u Africi nekoliko vrsta ljudi živelo je na istom tlu. Kako je moguće da je samo Homo sapiens opstao?

Zašto je Homo sapiens jedina vrsta ljudi koja je preživela? Foto: Profimedia

Homo sapiens pojavio se pre oko 200.000 godina, kada je postojalo nekoliko vrsta hominida, ali danas smo na Zemlji samo mi. Zašto smo uspeli da preživimo, kada su svi naši najbliži rođaci izumrli?

Potvrđeno: Otkriven novi čovekov predak

Pre svega, važno je istaći da je istrebljenje pojedinih vrsta normalan deo evolucije. U tom smislu ne čudi što su druge čovekolike vrste izumrle, ali ne i zašto ovaj svet ima prostora za samo jednu vrstu čoveka.

Naši najbliži živi rođaci su majmuni i to oni iz grupe hominida (veliki čovekoliki majmuni), od kojih pored savremenog čoveka, danas postoje šimpanze, bonobo (Pan paniscus), dve vrste gorila i dve vrste orangutana.

Postoji i nekoliko tragova koji upućuju zašto su neki naši rođaci imali manje sreće od nas. Pre nekoliko miliona godina, kada je na Zemlji živelo mnogo vrsta hominina, oni su uglavnom jeli biljke.

“Nema dokaza da su sistematski lovili veće životinje”, kaže Džon Ši sa Univerziteta Stouni Bruk u Njujorku.

Misterija plemena Šavante: Može li tradicija uticati na evoluciju?

Međutim, uslovi su se promenili i hominini su se preselili iz šuma u suve prostrane savane i postali mesožderi. Problem je u tome što su i životinje koje su lovili takođe imale manje biljaka za ishranu, pa je u celini uzev, hrane bilo premalo za sve. Zbog toga su mnoge vrste i istrebljene.

“Ljudska evolucija neke vrste je gurnula u mesožderstvo, pa bi bilo logično da ih ima manje”, kaže Ši. Međutim, iako je to svakako uticalo na smanjenje broja vrsta, ne može da objasni zašto je na svetu ostala samo jedna – Homo sapiens.

Pre 30.000 godina, na Zemlji su pored modernih ljudi živele još tri vrste: neandertalci u Evropi i na zapadu Azije, denisovijanci u Aziji i takozvani “hobiti” na indonežanskom ostrvu Flores.

“Hobiti” su verovatno živeli do pre 18.000 godina, a zbrisala ih je s lica Zemlje velika vulkanska erupcija. (Život u izolovanim sredinama, poput ostrva vrste čini podložnim istrebljenju usled prirodnih katastrofa).

Pročitajte: Tajne evolucije se kriju u "zrnu peska"

Nije poznato zašto su denisovijanci istrebljeni. Od njih je ostao samo jedna kost malog prsta i dva zuba. Međutim, mnogo više znamo o neandertalcima zato što smo pronašli mnogo fosila ovih naših rođaka. Da bismo otkrili zašto na svetu postoji samo Homo sapiens, moramo otkriti zašto su druge vrste izumrle.

Arheološki dokazi sugerišu da su neandertalci jednostavno bili potisnuti rastom broja modernih ljudi, smatra Žan Žak Hablin s Maks Plank instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu.

Oni su živeli dugo pre nas i već bili u Evropi dok smo je mi naseljavali. Do vremena kad su se moderni ljudi smestili na Starom kontinentu pre oko 40.000 godina, neandertalci su tu živeli duže od 200.000 godina i uspeli da se prilagode hladnim klimamaa. Nosili su toplu odeću, bili odlični lovci i imali sofisticirane kamene alate.

Međutim, klimatske promene su zahvatile Evropu i neandertalci to nisu mogli da podnesu. Nije im toliko smetala temperatura, koliko promena okruženja i nestanak brojnih vrsta koje su lovili i od kojih su živeli. (Inače, lovili su uglavnom veće životinje, dok su moderni ljudi hvatali manje).

Saznajte: Hoće li ljudi preživeti šesto masovno izumiranje?

Osim toga, moderni ljudi imali su bolje alate, pa čak i simbolička umetnička dela, što ukazuje da su ljudi razmenjivali informacije među različitim kulturnim grupama i tako držali društva na okupu.

Desetinama hiljada godina pre nego što smo razvili sve te sposobnosti, moderni ljudi i drugi hominini imali su gotovo jednake šanse za opstanak. Međutim, nešto je dovelo do toga da baš Homo sapiens bude taj koji će zasnovati čvrsta društva i postati sposoban za apstraktno mišljenje, što mu je dalo prednost u odnosu na sve ostale.

Kako je populacija modernih ljudi rasla, za druge vrste je ostajalo sve manje mesta i na posletku su sasvim iščezli.

Dakle, iz tog ugla gledano, za opstanak možemo zahvaliti sopstvenoj kreativnosti. Ipak, postoji još jedna mogućnost koju ne možemo ignorisati – da je čovek preživeo sve te turbulencije pukom slučajnošću. Možda su neandertalci jednostavno izvukli deblji kraj.

Izvor: b92



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...