Možemo li da verujemo Vikipediji?

Ovaj sajt je veoma koristan kad želite da steknete opšti uvid u to ko ili šta se krije iza nekog pojma, ali možemo li ga koristiti kao izvor kad je reč o naučnim temama?

Možemo li da verujemo Vikipediji? Foto: Wikipedia.org/Printscreen

U zavisnosti od toga u kom trenutku otvorite neku od stranica sajta Wikipedia.org, dobićete različite informacije. Tako izjutra možete pročitati da je globalno zagrevanje „prevara“, a već predveče ćete moći da vidite tačnu informaciju.

Jesu li "Zar i ti, sine Brute?" zaista bile poslednje Cezarove reči?

Takvo variranje nije neobično: stranice Vikipedije koje se smatraju kontroverznim, kao što su one o globalnom zagrevanju ili neutvrđenim granicama država, menjaju se i ažuriraju daleko češće nego one koje se odnose na manje kontroverzne teme.

Ako uzmemo u obzir to da ovim sajtom maltene upravljaju sami korisnici, taj podatak i neće biti naročito iznenađujući.

Gde je istina?

U okviru istraživanja čiji su rezultati objavljeni 14. avgusta u magazinu PLOS One, geograf Univerziteta u Bafalu Adam Vilson i njegov kolega Džin Likens analizirali su tri kontroverzne teme: evoluciju, globalno zagrevanje i kisele kiše, odnosno stranice o ovim pojmovima na Vikipediji. Zatim su ih uporedili s manje kontroverznim temama: pomeranju kontinenata, heliocentrizmu, opštoj teoriji relativiteta i Standardnom modelu.

Otkrijte: 10 zanimljivih činjenica o životinjama koje niste znali

Istraživači su zaključili da se u tekstove koji privlače više pažnje i izazivaju veće kontroverze češće unose izmene – samo članak o globalnom zagrevanju napisan na engleskom jeziku je menjan dva do tri puta dnevno. S druge strane, u članku o Standardnom modelu je, recimo, u proseku menjano desetak reči svakih nekoliko sedmica.

Ipak, Vilson ističe da to što je ovaj sadržaj „dinamičniji“ ne znači da je manje pouzdan, već da je intrigantniji i da o toj temi ljudi imaju više znanja.

Kako možemo da znamo da se ovom sadržaju može verovati?

Česti citati i fusnote su pokazatelj da je članak pisan pažljivo, smatra Vilson, ili je makar lakše proveriti istinitost tvrdnji iznetih u tekstu – jednostavno potražite knjigu ili članak koji se navode kao izvor i saznaćete možete li verovati Vikipediji.

Pročitajte: Zanimljivosti o kanabisu koje niste znali

Međutim, iako bi bilo idealno da je baš svaki članak na ovom sajtu prepun tačnih informacija, da u svakom trenutku u svom džepu imamo sve znanje ovog sveta i da je internet konekcija sve što nam je potrebno da dođemo do tog znanja, to baš i nije tako.

Vikipedija lako „usisa“ ljude, smatra Vilson, i brzo ćete uhvatiti sebe kako istražujete pojmove satima, a često ni ne posumnjate u istinitost tvrdnji. Malo je ljudi koji će, nakon što zadovolje radoznalost, nastaviti da istražuju, zar ne?



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.