Da li se trauma žrtava Holokausta prenela na naredne generacije?

Da li je Holokaust zločin urezan u gene? Naučnici s Kembridža odlučili su da pronađu odgovor na ovo pitanje.

Da li se trauma žrtava Holokausta prenela na naredne generacije? Foto: Patryk Kosmider / Shutterstock.com

Holokaust, najstrašniji zločin protiv čovečnosti savremenog doba, ostavio je večni ožiljak u istoriji jevrejskog naroda. Žrtve koncentracionih logora koje su preživele Drugi svetski rat usmeno su prenosile svedočenja o traumama urezanim duboko u pamćenje, ali prema novom naučnom istraživanju – one su urezane i u gene.

Branko Lustig: Povratak u Aušvic na dugo iščekivanu bar micvu (VIDEO)

Rejčel Jehuda, jedna od vodećih naučnica u oblasti posttraumatskog stresa, sa svojim timom iz njujorške bolnice Maunt Sajnai sprovela je istraživanje na trideset dvoje Jevreja koji su u koncentracionim logorima doživeli različite traume. Jedni su bili mučeni, drugi su bili svedoci mučkih ubistava ili su se krili od nacista tokom Drugog svetskog rata.Naučnici su analizirali njihove, i gene njihove dece, kod kojih su ustanovili da postoji povećana mogućnost za oboljenje od stresnih poremećaja. Te genetske zapise uporedili su sa jevrejskim porodicama koje su živele van Evrope tokom rata – kod njih nije bilo takvih rezultata.

Naučni tim posebno se interesovao za gen koji je u vezi sa regulacijom stresnih hormona, pošto je na njega trauma najviše uticala. Ustanovljeno je da se promene u genima kod dece mogu dovesti u vezu isključivo sa traumom koju su roditelji doživeli u logorima.

Strah i užas: Kako je izgledao jedan dan u Aušvicu

Mišljenja naučnika u vezi sa ovim zaključcima su podeljena, jer naučna konvencija glasi da su geni sadržani u DNK jedini način da se prenesu biološke informacije među generacijama. Međutim, naši geni konstantno se modifikuju uticajem okoline u kojoj živimo kroz hemijske oznake koje se vežu za naš DNK.

Studija objašnjava transmisiju traume pre začeća – promene u epigenetskim oznakama roditelja, što se kasnije prenosi na decu putem takozvanog epigenetskog nasleđa. Hemijske promene na DNK i histonima (baznim proteinima) deluju kao prekidači koji uključuju i isključuju gene.

Epigenetika je naučna disciplina koja pokušava da dokaže da nismo potpuno genetski predoređeni, jer ono što jedemo ili način na koji živimo može uticati na aktivnost naših gena, pa tako i na zdravlje, psihu i sposobnosti naših potomaka.

Francuska: U tegli i epruvetama pronađeni ostaci žrtava holokausta?!

Razvoj epigenetike je u uskoj vezi sa teorijom francuskog naučnika Žan-Batista Lamarka koji je još 1809. godine tvrdio da osobine stečene tokom života mogu da se prenesu na sledeću generaciju.

Dr Jehuda objasnila je da ako se modifikovani gen prenese prilikom oplodnje, bez obzira na to da li se aktivira ili ne, može postojati značajan uticaj na količinu stresnih hormona, što kasnije utiče na način na koji se deca nose sa stresom.

Međutim, naučnici još nisu otkrili način na koji se ove epigenetske oznake prenose na sledeću generaciju. Genetske informacije u spermi i jajnim ćelijama ne bi trebalo da se menjaju pod uticajem spoljašnjeg okruženja – svaka epigenetska oznaka na DNK trebalo bi da bude obrisana ubrzo nakon što dođe do začeća.

Pogledajte: Broj Jevreja u svetu konačno blizu broja pre Drugog svetskog rata

Uprkos tome, istraživački tim sa Kembridž univerziteta ustanovio je da pojedine epigenetske oznake izbegnu proces čišćenja prilikom oplodnje.

Otkriće do kojeg se došlo Jehudinom studijom može da bude početak značajnog napretka u tom području – činjenica da se geni formiraju i na osnovu okoline u kojoj živimo, a ne samo na osnovu biološkog nasleđa, promenila je uverenje naučnika da stečene osobine nisu nasledne, što se dugo smatralo nemogućim.

Studijom Jehudinog tima utvrđeno je i da spoljašnji uticaji kao što su pušenje, dijete i stres mogu da utiču na zdravlje čak i do dve naredne generacije potomaka.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.