Kako smo otkrili krvne grupe?

Jeste li se ikada zapitali kako su ljudi uspeli da utvrde različitosti u ljudskoj krvi u vreme kada stručnjaci nisu imali naprednu tehnologiju kakvu istraživači danas koriste?

Kako smo otkrili krvne grupe? Foto: Profimedia

Opšte je prihvaćeno da postoje četiri različite krve grupe - A, B, O i AB, s pozitivnim i negativnim naznakama.

Zašto postoje različite krvne grupe?

Međutim, ispostavilo se da su to samo osnove i da postoje nove krvne grupe koje još uvek nisu otkrivene. U 2012. godini, naučnici su razotkrili još dva nova, premda izuzetno retka tipa krvi - Junior (JR) i Langereis (LAN). Međunarodno društvo za transfuziju krvi (ISBT) navodi da postoji 28 različitih krvnih grupa, i da svaka grupa ima svoje ime.

Otkrivanjem kojoj krvnoj grupi zaista pripadamo može pomoći prilikom lečenja oboljenja poput raka i prilikom transplatacije tkiva, a u nekim slučajevima može biti i od presudnog značaja u određivanju uspešnosti trudnoće. Na primer, žena sa krvnom grupom Junior može imati ozbiljnih problema ukoliko nosi bebu čija je krvna grupa drugačija.

Saznajte: Zašto su vene plave ako je krv crvena?

Istorija

Čak i u renesansnoj Evropi, ljudi su znali da postoji nešto posebno u vezi s krvlju svakog od nas. Kada su videli da ljudi krvare do smrti, rodila se ideja zamene krv tuđom kako bi se određena osoba spasla. Zabeleženi su i slučajevi pokušavanja transfuzije krvlju životinja. Ukoliko se pitate kako je to moguće, imajte na umu da nije – ovi pokušaji nisu doneli uspeh

U jednom slučaju, lekaor je pokušao da svom pacijentu da krv uzetu od krave, a istorijski zapisi otkrivaju da je ovaj preminuo drugog pokušaja transfuzije.

Otkriće: Ćelije raka slučajno pretvorene u zdrava krvna zrnca!

Potvrda da postoje različite krvne grupe kod ljudi došla je od britanskog lekara Džejmsa Blundela, pošto je 1817. jedna pacijentkinja umrla nakon porođaja od gubitka krvi. On je znao da drugačije vrste životinja imaju različite krvne grupe i da transfuzija na čoveka nije uspela, pa je pretpostavio da postoji neki drugi razlog za to. Tek 1900. godine je Karl Landštajner uspeo da pronađe razlike u proteinima krvi koje su transfuziju činile uspešnom ili neuspešnom.

Saznajte: Dvadeset činjenica koje sigurno niste znali o krvi

Neki su čak imali ideju i da se krv popije radi izlečenja. Bez obzira na krvnu grupu, problem s ispitanjem leži u visokom sadržaju gvožđa. Ljudsko telo nema efikasan način da se otarasi viška gvožđa, posebno ukoliko neko pije više od par supenih kašika odjednom. Efekat bolesti se neće odmah ispoljiti. Konzumiranje krvi tokom nekog dužeg perioda može izazvati hroničnu dehidrataciju, oštećenje jetre, nizak krvni pritisak, kao i mnoštvo nervnih poremećaja. Stanje se naziva haemochromatosis i ispoljava se kod ljudi jer, jednostavno, mi nismo kao druge životinje koje se oslanjaju na tešku ishranu da bi preživele.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...