Zanimljivosti o kanabisu koje niste znali

Koja je civilizacija prva počela da upotrebljava ovu biljku? Čemu sve služi?

Zanimljivosti o kanabisu koje niste znali Foto: Profimedia

Marihuana, jedna od najzastupljenijih droga na svetu, sve je češća tema medija.

Legalizovana za rekreativnu upotrobu u Koloradu i Vašingtonu, čini se da je ova čudnovata biljka spremna za dalje širenje. Prema Nacionalnom institutu o zloupotrebi droga i opojnih sredstava (NIDA), 21 američka savezna država dozvoljava posedovanje i korišćenje marihuane u medicinske svrhe. U Oregonu, Kaliforniji i Aljasci kampanje za legalizaciju su u toku.

TRAVA: Nova saznanja o marihuani

Proteklih godina, o njoj se sve češće priča kao o leku za rak i, uošte, blagotvornoj biljci, što izaziva kontroverze i žučne rasprave između zagovornika različitih teorija. Mnogo toga o supstancama koje ona sadrži nauka tek treba da otkrije i da definitivan odgovor kako bi se pomenute rasprave obustavile, ali postoji i mnogo zanimljivih činjenica koje su nam već poznate...

1. Kada su ljudi počeli da je upotrebljavaju?

Muzej za borbu protiv droga u Arlingtonu, u Virdžiniji, navodi da najstariji pisani zapisi o kanabisu datiraju iz 2727. godine pre nove ere, kada je kineski car Šen Nung navodno otkrio ovu supstancu i upotrebio je u medicinske svrhe.

Ali postoji i problem s pretpostavljenom činjenicom: Šen Nung, ako je postojao, nije bio kineski car. Prvi car ujedinjene Kine bio je Kin Ši Huang, rođen oko 260. pre nove ere - znatno kasnije od pretpostavljenog Šen Nunga. Do danas nije upotpunosti jasno na koji način je Šen Nung vodio zapise o svojim medicinskim eksperimentima.

Ipak, ono što se sa sigurnošću zna jeste da su drevni Tajvanđani koristili vlakna konoplje za ukrašavanje keramike pre oko 10.000 godina, što je objavljeno je u magazinu Univerziteta "Jejl" još 1968. godine.

Saznajte: Koliko se marihuana upotrebljava u svetu?

2. Odličan je materijal za izradu konopca

Nasuprot uvreženom mišljenju, konoplja se ne koristi samo za pušenje. Njena vlakna se upotrebljavaju za pravljenje konopca ili tkanine, a upravo u tom obliku je nedavno iskorišena za prenos replika statua s Uskršnjih ostrva.

Te 2012. godine, arheolozi su pokušali da presele kopiju statue s Uskršnjeg ostrva tešku 4,35 tona. Pokušavajući da shvate kako su drevni ljudi to radili, arheolog Karl Lipo s Kalifornijskog univerziteta zaključio je da je sve što im je potrebno uže konoplje. Potom je tim od 18 ljudi preselio statuu za manje od sat vremena.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...