Može li ljudski mozak da zaustavi vreme?

„Dosada čini da sati prolaze sporo, a godine brzo. Aktivnost čini da sati prolaze brzo, a godine sporo.“ Čezare Paveze

Može li ljudski mozak da zaustavi vreme? Foto: Shutterstock

Nedavno sprovedene studije su pokazale da ljudski mozak prepoznaje vizuelne informacije kao serije individualnih snimaka, poput filmske trake. Ako proživljavate fizička moždana oštećenja ili snažne emocije, lepak koji drži te fotografije zajedno može otkazati. U tim situacijama, čovek vidi svet oko sebe kao usporen snimak ili on može potpuno da se zaustavi, kao da gledate pojedinačne kadrove u filmu.

Hoće li putovanje u prošlost ikad biti moguće?

Kada je Sajmon Bejker jednog dana osetio čudnu glavobolju, istuširao se vrućom vodom kako bi ublažio bol.

"Pogledao sam gore ka tušu i izgledalo je kao da su se kapljice vode zaustavile u vazduhu", kaže on.

On je mogao da vidi pojedinačne kapljice kako vise u vazduhu, oblikom koji je izmenjen strujanjem vazduha oko njih. To ga je podsetilo na kretanje metaka u filmu "Matriks".

Za tridesetdevetogodišnjeg Bejkera, objašnjenje ove čudne pojave leži u aneurizmi. Moždani udari i epilepsija su često odgovorni za neobične percepcije vremena. Ali to može da se desi svakome od nas, pogotovo kada osećamo snažne emocije.

Pročitajte: Koliko će životni vek čoveka iznositi u budućnosti?

Koliko znamo, ljudski mozak nema receptore specijalizovane za računanje vremena. Ipak, čini se da mozak ima interni sat, neku vrstu subjektivnog vremena na koje se može uticati emocijama i drugim "kanalima". Istraživači su otkrili da kada doživljavamo snažne emocije, to skreće pažnju s procesuiranja realnog vremena. Dakle, ono što se događa može delovati usporeno. Drugim rečima, naše subjektivno percipiranje vremena postaje usporeno u poređenju sa stvarnim vremenom. Jedno od objašnjenja koje se često pripisuje Albertu Ajnštajnu glasi ovako: "Kada čovek sedi sa lepom devojkom jedan sat, to se čini kao jedan minut. Ali pustite ga da sedi jedan minut na toploj peći, to će trajati kao sat. To je relativitet."

Niko nije siguran zbog čega se ovo "usporavanje vremana" dešava, ali istraživači veruju da fizička uzbuđenja izazvana strahom - povišenje krvnog pritiska, brže lupanje srca - mogu privremeno uticati na naš interni sat jer smo emotivno rastrojeni.

Pročitajte: Severna Koreja uspostavlja sopstvenu vremensku zonu?

Kao što je Bejkerovo iskustvo pokazalo, možemo imati i fizičke razloge zbog kojih događaje opažamo usporeno. Istraživači Univerzitetske bolnice u Lozani veruju da V5, deo vizuelnog korteksa, igra ulogu u izračunavanja vremena koje je proteklo.

Za neke ljude, obrada vizuelnih podataka ne mora da bude sinhronizovana sa čulom sluha. Tako oni mogu čuti nekoga kako govori pre nego što primete kako mu se usne pomeraju. Analiza ovog fenomena započeta je tek nedavno, tako da tek počinjemo da učimo zbog čega naša percepcija vremena može biti toliko iskrivljena.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.