Kad se mravi skupe i odluče

Pretrpani informacijama zbog donošenja važne odluke – kao, na primer, gde će živeti – mravi se oslanjaju na mudrost mase…

Kad se mravi skupe i odluče Foto: Shutterstock

Uprkos tome što imaju mozak manji od čiode, mravi koriste istančan sistem organizacije unutar grupe. Kada gnezdo treba da se preseli, izviđači odlaze u potragu za novom lokacijom. O konačnoj odluci, glasa cela kolonija, navodi se u novom istraživanju Državnog univerziteta Arizone.

Mravi koriste hemiju i podelu posla kako bi uspešno funkcionisali, napisao je profesor biologije Stiven C. Prat, u časopisu Current Biology.

„Njihovi mozgovi su mali, ali bez obzira na to, u stanju su da postignu mnogo“, kaže Prat. Pčele, na primer, takođe imaju sićušne mozgove, ali svaki od njih ima oko milion neurona, što je na nivou grupe „prilično velika moć procesuiranja“.

Mravi uključeni u studiju, vrste Temnothorax rugatulus, su crveni, oko 2.5 milimetara dugački i žive u pukotinama stena u šumama zapadnih Sjedinjenih država i nekih delova Evrope. Njihove kolonije obično nisu mnogo velike i sastoje se od nekoliko stotina „radnika“, kaže Prat, ali s vremena na vreme zbog narušenog staništa ili proširenja kolonije, mravi moraju da razmišljaju o preseljenju.

Oni, međutim, žive u oblastima gde je potencijalni broj novih staništa ogroman i jedan mrav ne može da se izbori sa tolikom količinom informacija i donese odluku. U gnezdu, zapravo, niko nije glavni.

„Zadaci se raspoređuju ravnopravno između članova kolonije“, kaže doktorant Takao Sasaki, koautor studije. Tada nastupa „mudrost gomile“, koja uspešno donosi odluku i rešava problem.

Istraživanje terena

Prema izveštaju Prata i Sasakija, mravi šalju izviđače koji proveravaju potencijalne nove lokacije. Oni obraćaju pažnju na detalje kao što su veličina ulaza i koliko je šupljina duboka. Ako se mravu dopadne ono što je video, vraća se u koloniju sa tom informacijom.

Izviđač zatim šalje poruku uz pomoć fermona, koja bi mogla da glasi kao nešto poput „Prati me“, te se drugi mrav pridružuje sledećem tandemskom izviđanju. Ako se i drugom mravu dopadne lokacija, on se vraća i ponavlja ovaj proces, odvodeći sa sobom sledećeg mrava. Onaj koji nije zadovoljan lokacijom, se zapravo i ne vraća nazad u koloniju. Ako se dovoljnom broju mrava dopadne nova lokacija, kvorum je zadovoljen i, suštinski, novi dom je pronađen.

Sasaki je napravio eksperiment u kome je jedan mrav sam morao da donese odluku i izabere između dva potencijalna mesta, a zatim i između osam novih lokacija. Polovina ponuđenih lokacija je bila nepodobna za stanište u oba slučaja. On je naterao mrave u laboratoriji da urade ono što u prirodi nikada ne čine – donesu samostalnu odluku.

Suočeni sa  samo dve mogućnosti, mravi nisu imali problem da donesu ispravnu samostalnu odluku. Kada su imali na raspolaganju osam opcija, međutim, zbunjivanje je došlo na dnevni red i pogreših izbora je bilo mnogo.

Kada je u eksperimentu isti izbor stajao pred celom kolonijom, koja je odluku donosila na svoj uobičajeni način, odabir lokacije je bio ispravan u 90 odsto slučajeva.

„To je, ipak, zajednička odluka“, kaže Prat.

Evolucija je na ovaj način povećala šanse za opstanak kolonije. A ono što vidimo kod mrava je zapravo način na koji funkcioniše ljudsko telo: milioni ćelija udruženi su u okviru jednog superorganizma.

Zaključci ovog istraživanje koji upućuje na koristi grupnog odlučivanja, mogli bi imati pozitivnu primenu i kod ljudi.

„Kognitivna preopterećenost je sve veći problem za donošenje odluka kod ljudi. Izloženost prevelikom broju informacija predstavlja veliki izazov za individuu, a znamo da se grupno rešavanje teških problema i kod ljudi pokazuje kao efikasnije“, kažu Prat i Saski.

Izvor: LiveScience



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.