Novo malo ledeno doba stiže brže nego što smo mislili?

Period hlađenja koji se dogodio u XVII I XVIII veku mogao bi da se ponovi, i to već u XXI, upozoravaju naučnici.

Novo malo ledeno doba stiže brže nego što smo mislili? Foto: Profimedia

Ovo je zaključak istraživanja profesora Univerziteta u Nortumbriji koje je predstavljeno na Nacionalnom sastanku astronoma u Velsu.

Poznato je da Sunce ima svoje magnetno polje, čije amplituda i prostorna konfiguracija variraju vremenom. Stvaranje i propadanje jakih magnetnih polja na Suncu dovodi do promena u elektromagnetnom zračenju, a naučnici su utvrdili da se smenjuju u relativno pravilnim ciklusima od 11 i 90 godina.

Pogledajte: Ludi hemičar i ledeni izazov (VIDEO)

Tokom XVII veka, Sunce je bilo u takozvanom Maunderovom minimumu, a tokom tog perioda na zvezdi se moglo opaziti svega 50 pega, umesto uobičajenih više desetina hiljada. U okviru istraživanja čije su rezultate objavila čak tri naučna časopisa, istraživači su analizirali ukupno pozadinsko magnetno polje tokom tri ciklusa solarne aktivnosti.

Oni su otkrili da će u periodu između 2030. i 2040. godine doći do drastičnog pada Sunčeve aktivnosti u poređenju s uslovima koji su postojali tokom prethodnog Maunderovog minimuma i da će zbog toga doći do značajnog zahlađenja na našoj planeti.

“Tokom prethodnog Maunderovog minimuma, voda Temze i Dunava su bile okovane ledom tokom zime, dok je reka Moskva bila zaleđena na svakih šest meseci”, kaže dr Helen Popova, koja je razvila jedinstven model za proučavanje evolucije magnetne aktivnosti Sunca.

Pročitajte: Poslednji sati ledenog čoveka

Da li će do takvog scenarija doći i ovog puta, znaćemo već za pet godina.

“Imajući u vidu da će naš budući minimum trajati barem tri solarna ciklusa, dakle oko 30 godina, moguće je da pad temperature neće biti tako drastičan kao u XVII veku. Međutim, potrebno je da ispitamo sve detalje. U kontaktu smo sa klimatolozima iz više zemalja i planiramo da nastavimo da istražujemo ovu pojavu”, rekla je Popova.

Kada je reč o globalnom zagrevanju o kom se trenutno mnogo govori, dr Popova daje vrlo oprezne izjave.

“Nema dokaza da je globalno zagrevanje izazvano ljudskom aktivnošću. Studija koja je ispitivala deuterijum na Antarktiku pokazuje da je u poslednjih 400 hiljada godina Zemlja prošla kroz pet zagrevanja i četiri ledena doba. Ljudi su se prvi put pojavili pre oko 60 hiljada godina. Međutim, čak i da je ljudska aktivnost uticala na klimu, možemo reći da će novi minimum Sunčeve aktivnosti dati čovečanstvu drugu šansu da smanji emisiju zagađivača i pripremi se za normalan ciklus”, rekla je ona.

Izvor: B92



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.