Zašto starimo? Možemo li to da sprečimo?

Prema rezultatima istraživanja koje je za prošlu godinu objavio Index Mundi, stanovnici Srbije žive, u proseku, 74 godine. Možemo li da utičemo na svoju dugovečnost i usporimo proces starenja?

Zašto starimo? Možemo li to da sprečimo? Foto: Shutterstock

Na vrhu ove liste nalaze se Monako (90 godina)0, Makao (84 godine) i Japan (84 godine), dok su na njenom dnu Čad (49 godina), Južnoafrička Republika i Gvineja Basao (50 godina).

Dakle, 74 godine su sasvim solidan rezultat. Međutim, da li je to najbolje što možemo? Kako možemo uticati na svoju dugovečnost? Imajte na umu da je Suzana Mušat Džons, najstarija osoba na planeti, nedavno proslavila svoj 116. rođendan.

Pogledajte: Ne starimo svi istom brzinom

Da bismo odgovorili na ova pitanja, neophodno je da najpre razumemo šta se događa s ljudskim telom dok stari. Jesmo li „programirani“ da živimo određeni broj godina i kada ih doživimo srce staje ili se telo vremenom „troši“ sve dok se ne ugasi?

Prva od ovih dveju teorija povezana je sa stanovištem da geni određuju koliko ćemo živeti. Po njoj, određeni gen ili grupa gena poručuju telu kada je trenutak da prestane s radom. Dakle, ukoliko bismo mogli da promenimo ili uklonimo taj gen ili grupu – živeli bismo duže.

Pročitajte: Naše čulo ukusa se menja kako starimo

Druga teorija podrazumeva da se telo i DNK vremenom štete sve dok više ne mogu da funkcionišu onako kako je neophodno da bismo živeli. To mogu biti sitne, ali sasvim dovoljne promene i oštećenja.

Kako objašnjavaju stručnjaci Tehnološkog muzeja inovacija u San Hoseu u Kaliforniji, ukoliko želimo da produžimo život ljudi, važno je utvrditi koja je od ovih teorija tačna. Najverovatnije je, smatraju oni, odgovor na ovo pitanje – kombinacija ovih teorija, jer su naučnici tokom proteklih decenija pronašli dokaze koji govore u prilog obe.

Znate li kako nastaje "miris smrti"?

Eksperimenti vršeni nad životinjama, pre svega nad crvima, pokazali su da se život  menjanjem strukture gena može produžiti četvorostruko. Kada bi se slični metodi izvedeni u laboratoriji nad crvima izveli na ljudskim bićima, to bi značilo da bismo mogli da doživimo i 300 godina! Ovi dokazi svakako potvrđuju tvrdnju da geniigraju značajnu ulogu u tome koliko ćemo poživeti.

Određeni broj naučnih studija je pokazao i da životinje koje jedu manje žive duže, ali naučnici još uvek ne uspevaju da iznesu precizan zaključak zbog čega je tako.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...