Zašto ljudi nisu maljavi kao ostali primati?

Iako vodeći stručnjaci ističu da su majmuni čovekovi bliski rođaci, razlika u maljavosti među nama je i više nego očigledna. Zbog čega je tako?

Zašto ljudi nisu maljavi kao ostali primati? Foto: Profimedia

Prema jednoj hipotezi, koju je postavio 1942. godine patolog Maks Vestenhofer u jednom periodu evolucije naši preci su dosta vremena provodili u vodi. Ova hipoteza bila je jako popularna šezdesetih godina XX veka, kada su je usvojili morski biolog Alister Hardi, pisac Elen Morgan i zoolog Dezdemond Moris, ali je odbačena zbog nedostatka dokaza. 

Tajna evolucije: Odakle je kamila?

Istraživanja koja se tiču čoveka došla su do zaključka da je naš predak homo erectus postepeno gubio dlaku dok je pre milion godina živeo u afričkim savanama. S obzirom na lokaciju i klimatske uslove, neki naučnici su smatrali da je opadanje dlake prourokovano pojačanim znojenjem pri hlađenju tela na visokim temperaturama.

Ova teorija je, takođe, puna praznina, što i nije tako čudno ako uzmemo u obzir da i danas u ovakvim uslovima žive određene vrste majmuna, kao i da manjak dlaka sputava telo da održi prihvatljivu temperaturu po hladnoći. Naš najbliži predak šimpanza ima malo dlaka s obzirom na svoju veličinu, a ipak živi u džunglama, gde vlada hladnija klima, što, takođe, pobija hipotezu. 

Pogledajte i: Genetsko istraživanje pronašlo dokaze o nedavnoj evoluciji u Evropi

Treća hipoteza se temelji na činjenici da ljudi imaju manje dlaka kako bi se odbranili od raznih parazita, ali pojedini veruju da nije sve tako jednostavno. Naime, oni smatraju da je manjak dlaka kod ljudi odraz nepotpunog sazrevanja. 

Saznajte i: Ima li razlike između krzna i kose?  

U stručnim krugovima je najprihvatljivija teorija prema kojoj manjak dlaka ili njihovo nepostojanje na licu olakšavaju čin komunikacije među ljudima zato što olakšava razumevanje mimike.


bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...