Kako peščane dine pevaju?

Istraživači su na pragu objašnjenja neobične „muzike“ koju proizvode peščane planine…

Kako peščane dine pevaju? Foto: Shutterstock

Kada ga je Marko Polo prvi put čuo u Kini, posumnjao je na zle duhove. Naučnici ga danas nazivaju „raspevani pesak“. Kada zrna peska počnu da se kotrljaju niz padinu određenih peščanih dina, proizvodi se zvuk koji podseća na zujanje i uzdahe, a odzvanja kilometrima daleko.

Ali kako dine proizvode ovu neobičnu muziku, dugo je bila misterija o kojoj se puno debatovalo. Drugo zbunjujuće pitanje je bilo zašto različite dine proizvode različite melodije – i kako neke mogu da „otpevaju“ više od jedne note istovremeno?

Trio pariskih biofizičara smatra da je pronašao odgovor. Nije obavezno kretanje peščanog okeana to što određuje visinu tona – već veličina zrna peska, iako je još uvek nepoznato zašto je u ovom slučaju veličina toliko bitna.

Istraživači su prvo pratili dve raspevane dine, jednu u Maroku , a drugu u Omanu. On su se „sankali“ niz padine pokrećući tako lavinu i otkrili da marokansko brdo proizvodi ujednačeni ton od 105 Hz – ili nisko G – dok dine iz Omana mogu da „otpevaju“ devet nota, menjajući frekvenciju od 90 do 150 Hz.

Kada su identifikovali zvukove, tim se vratio u laboratoriju sa zapakovanih 50 kg marokanskog i 100 kg omanskog peska, kako bi nastavili istraživanje u laboratoriji pariskog Didero univerziteta. „Ako želite da naterate pesak da peva, trebaće vam puno materijala,“ kaže vođa studije Sinom Dagua-Boj

Stvaranje mini lavina

U laboratoriji, tim je ponovio eksperiment sa lavinama u minijaturi, analizirajući brzinu, dubinu i način na koji se formiraju kaskade. Kako se ispostavilo, zrna peska iz Maroka su sva gotovo identične veličine – 160 mikrona – dok se zrna iz Omana kreću od 150 do 300 mikrona. Kada su ove šarolike čestice bile „samlevene“ na jednaku veličinu od 200 do 250 mikrona, počele su da proizvode samo jedan ton. „Veličina zrna zapravo kontroliše zvuk“, zaključuje Dagua-Boj.

Zašto se tačno ovo događa, i kako sam zvuk nastaje, i dalje nije poznato. Ipak, pariska grupa naučnika pretpostavlja da, tokom lavine, kada zrna peska počnu zajedno da se kotrljaju, započinje niz mini sudara. Veća zrna se kreću sporije, a manja brže, ali svako zrno proizvede udar koji bi sam bio potpuno nečujan. Kada se sva zrna pokrenu zajedno, u odgovarajućim uslovima, dobijate zvuk milijardi malih udara. Tim još uvek radi na odgovoru na pitanje šta su tačno ti odgovarajući uslovi?

Studija o raspevanim dinama objavljena je u časopisu Geophysical Research Letters.

U novembarskom broju časopisa National Geographic Srbija potražite fotografije i reportažu Džordža Stajmeca pod nazivom „Jedrenje nad dinama“.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.