"Mračni turizam": Zašto nas fasciniraju ubice i ubistva?

Iako su se u logoru Aušvic-Birkenau dogodila užasna ubistva i mučenja, on svakodnevno privlači turiste iz celog sveta. Zbog čega je tako?

"Mračni turizam": Zašto nas fasciniraju ubice i ubistva? Istražitelji dva telap ronađena na imanju Šeron Tejt i Romana Polanskog, Foto: Profimedia

Interesovanje za Džeka Trboseka i Aušvic ne jenjava. Zašto nas nasilje, ubistvo i smrt toliko zanimaju ako se kose sa našim moralnim uverenjima? Neki naučnici smatraju da nam prihvatanje realnosti u kojoj živimo pomaže da se suočimo sa smrću i ostalim strahovima.

Pogledajte i: Naučnici rešili ubistvo koje se dogodilo pre 430.000 godina

Profesor Džefri Podošen sa Frenklin i Maršal koledža u Pensilvaniji pozabavio se upravo ovim pitanjima. Njegove kolege s drugih koledža pridružile su mu se na neobičnom traganju: pokušaju rasvetljavanja motiva zločina porodice Menson i misteriji svojevrsnog "hodočašća" ljudi intrigiranih ovim ubistvima ka Mensonovoj kući.  

Istraživački tim je najviše vremena utrošio u pokušaju da odgovori na pitanje kako je Čarls Menson uspeo da manipuliše tolikim brojem ljudi. Eroticizam, okultizam, satanizam i razvrat karakterišu sve događaje u vezi sa ovom porodicom, a ekstremi u koju god krajnost išli uvek ostavljaju utisak. 

Saznajte i: 9 misterioznih zločina koji su rešeni posle više od jednog veka

Istraživački tim je došao i do zaključka da je većina turista imala osećaj "već viđenog", kao i da većina njih smatra da ova ubistva pokreću važno pitanje u ulozi žene u svetu. Kada se suočimo s estetikom mračnog dolazi do emotivne i kognitivne promene. Čini se da nam suočavanje pomaže da prihvatimo ono što se dešava u realnosti. Znatiželja, strah i nesigurnost javljaju se kao nužni faktori koje nas nagone na suočavanje, što dalje olakšava prihvatanje distopije, odnosno realnosti u kojoj živimo. 

Pogledajte i: Najzanimljivljiji eksperimenti u istoriji psihologije

Istraživači postuliraju i stanovište da su nam tabu teme, ali i tabu radnje toliko prijemčive upravo iz razloga što u nama bude osećanje krivice. Naravno, ne radi se o individualnom osećanju, već o kolektivnom.

Aristotel, Markiz de Sad i Frojd zagovarali su stanovište da je svako od nas sadista u duši. Pa u skladu sa tim, kako bismo zadovoljili "pritajeno zlo", skloni smo da gledamo i čitamo nasilne sadržaje. S druge strane, ova naša sklonost se može posmatrati i kao borba protiv zla - iskustvo kao prevencija prakse. 

Saznajte i: Identitet Džeka Trboseka je otkriven, a da li ste ikada čuli za ove serijske ubice?

I sam Aristotel se bavi fenomenom uživanja (ako su scene krvoprolića bile strogo zabranjene u antičkom pozorištu), koje je povezivao sa osećanjem katarze. Sve dok svesno suočavanje sa zločinom budi našu savest, znači da u čoveku i dalje ima - čovečnosti. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...