Prvi robovlasnik na američkom tlu – čovek crne boje kože

Entoni Džonson, prvi čovek koji je imao afričke robove u „Novom svetu“, bio je poreklom iz Afrike. Upravo njegova životna priča dovela je do prve odluke o robovlasništvu u Virdžiniji.

Prvi robovlasnik na američkom tlu – čovek crne boje kože Foto: Profimedia

Džonson se iskrcao na tlo današnjih Sjedinjenih Američkih Država 1620. godine, u koloniju Virdžinija.

Pročitajte: Kad su u starom Rimu robovi i gospodari menjali uloge...

Nije, doduše, to učinio svojom voljom – bio je sluga jednog od ljudi koji su se preko Atlantskog okeana uputili ka obećanom boljem životu. Džonson je, naime, bio zarobljen u Angoli i prodat trgovcu koji ga je dalje prodao vlasniku plantaže duvana. Uprkos tome, istorija ne pamti da je Džonson bio rob. Od njega se samo očekivalo da radi za ovog zemljoposednika u zamenu za stan i hranu. Ipak, kao robovi, mogao je da bude prodat ili iznajmljen nekome. Ovakvi najamni radnici nisu poticali samo iz Afrike, već je među njima bilo ljudi iz Irske i teritorija današnje Nemačke, Škotske i Engleske.

Zablude u koje verujete: Robovi gradili piramide

Nakon što je proveo 14 godina radeći za ovog zemljoposednika, Džonson je bio oslobođen svog ugovora i dobio je zemlju i novac zahvaljujući kojima je osnovao svoju farmu. Posao je napredovao odlično, a ubrzo je Entoni imao brojne najamne sluge. Godine 1654. sve se promenilo – Kesor, Afrikanac kojem je istekao ugovor, zatražio je da ode, a Džonson je odbio ovaj zahtev. Po nekim izvorima, njega je porodica naterala da promeni odluku, ali ima i onih koji tvrde da to nije bio slučaj, već je sluga otišao da radi za izvesnog Roberka Parkera, a Džonson je tvrdio da je to bila krađa radnika. Zato je tužio Parkera i Kesora i ne samo da je dobio na sudu nego je bivši sluga postao njegov prvi rob – Džonson je imao potpunu vlast nad njegovim životom.

Robovlasništvo u životinjskom svetu: Mravlje ropstvo

Sedam godina kasnije - 1661, Virdžinija je to omogućila svima i ropvlasništvo je rođeno.


Odluka suda Foto: Wikimedia Commons

Međutim, ova kolonija nije bila blagonaklona prema Džonsonu. Naime, kada je preminuo 1670. godine, njegova deca nisu mogla da naslede imanje kojim je njihov otac upravljao i čiji je vlasnik bio. Umesto toga, odlučeno je da on, kao čovek crne boje kože, nije bio državljanin kolonije Virdžinija, te je imanje dodeljeno jednom doseljeniku bele kože. Ironično, to se potpuno kosilo s tekstom u odluci da su Entoni Džonson i njegova supruga Meri, „kao državljani Virdžinije (više od 30 godina) i vredni radnici“ vlasnici sluge Kesora, donetoj 1654.


Džonsonov potpis Foto: Wikimedia Commons



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...