Neverovatna nauka: Kako je započeto DNK testiranje?

Iako je čovek koji je prvi razvio metode za DNK analizu očekivao da će morati decenijama da čeka da svet prepozna važnost njegovog rada, desilo nešto potpuno neočekivano. Kako je Džefriz došao do ovog važnog otkrića i kako ga je prvi put primenio u praksi?

Neverovatna nauka: Kako je započeto DNK testiranje? Foto: Profimedia

Desetog septembra 1984. godine, genetičar Alek Džefriz radio je u svojoj laboratoriji na Univerzitetu u Lesteru.

On je proučavao rendgenski snimak koji se ranije natopio u posudi za razvijanje. Rendgenski snimak bio je rezultat procesa putem kojeg su se anomalije nedavno otkrivene DNK sekvence javile na filmu u vidu redova crnih linija ispresecanih praznim prostorom - skoro poput bar kodova. Konkretan rendgenski snimak koji je gledao prikazivao je DNK "bar kodove" troje ljudi: jedne tehničarke koja je radila za njega i njene majke i oca.

Pogledajte i: Kako depresija utiče na ljudsku DNK?

Džefriz nije imao ideju šta da očekuje od rendgenskog snimka, jer je tek osmišljavao proces, nadajući se da će naći dokaz za promene u određenim regionima DNK između roditelja i njihove kćerke. Međutim, nakon gledanja u zamućeni haos mračnih i svetlih linija nekoliko minuta, shvatio je da je potpuno slučajno otkrio način koji pokazuje da li su ljudi u srodstvu.

"Bio je to momenat apsolutne 'eureke'. Za samo pet zlatnih minuta moja istraživačka karijera je poletela u potpuno novom pravcu", naveo je Džefris u intervjuu za britanski "Gardijan" 2009. godine.

Saznajte i: Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima?

Džefriz je na zamućenom rendgenskom snimku video: da svaki član porodice ima sopstveni jedinstveni "bar kod", da su sva tri bar koda međusobno povezana i da je veza jasno vidljiva. On je ubrzo shvatio da ovakvom tehnologijom može dokazati da li je neko nečije dete ili ne, ili da li su uopšte u srodstvu. Pored toga, moguće je i rešavanje zločina na osnovu ostataka krvi ili drugih bioloških dokaza kriminalaca. Očigledno je otkrio nešto neverovatno - ali šta da radi sa tim? Spreman da čeka decenije da bi njegovo otkriće imalo bilo kakav uticaj na svet, napisao je naučni rad koji je objavljen u časopisu Nature u julu 1985. godine.

Neverovatan forenzički napredak: Elektronski uređaj koji može da pronađe ubicu za 90 minuta?

Dve nedelje kasnije, zazvonio mu je telefon.

S druge strane žice nalazio se advokat iz Londona koji je želeo da novom metodom reši sličaj imigracije koji je zastupao. Britanske vlasti su sumnjičile njegove klijente da su umesto trinaestogodišnjeg dečaka iz Gane doveli neku drugu osobu, sa njegovim pasošem. Nakon Džefrizovog rada, ustanovljeno je da je dečak zaista bio sin imigranaata iz Gane, tako da je britanski Houm ofis prihvatio DNK dokaz - čime je DNK testiranje postalo legitimna pravna procedura.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...