Znate li šta je ekološki otisak?

Jeste li ikada razmislili o tome kakav je vaš ekološki otisak? Počnimo od toga šta ovaj termin označava...

Znate li šta je ekološki otisak? Foto: Shutterstock

U periodu od 40 godina, pritisak čovečanstva na planetu je postao znatno veći nego što priroda može da obnovi.

Pogledajte i: Uskovitlano jato koje nije deo prirode, već joj preti

Bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se stvorili resursi neophodni za trenutnu potrošnju. To znači da sečemo više drveća nego što ono može da izraste, trošimo pijaću vodu brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispuštamo više ugljendioksida nego što priroda može da skladišti.

Posledice su višestruke – smanjenje zaliha prirodnih resursa i gomilanje otpada brže nego što on može biti apsorbovan ili recikliran, kao što je slučaj sa rastućom količinom ugljen-dioksida u atmosferi.

Pročitajte: Vredni slon zadao ljudima lekciju o ekologiji (VIDEO)

Šta je, zapravo, ekološki otisak?

Ekološki otisak predstavlja zbir svih “ekoloških usluga” koje ljudi “zahtevaju” od određenog prostora. On podrazumeva biološki produktivne površine (ili biokapacitet) potrebne za useve, pašnjake, naseljena područja, ribolovna i šumska područja. Ovde se takođe podrazumeva površina šume koja je potrebna kako bi se apsorbovale emisije ugljendioksida koje okean nije apsorbovao. I biokapcitet i ekološki otisak su izraženi zajedničkom jedinicom koja se naziva globani hektar (gha).

Glavni krivac za ovaj rastući ekološki otisak u poslednjih pedeset godina su emisije ugljendioksida nastale usled upotrebe fosilnih goriva. Godine 1961, emisije ugljendioksida su predstavljale 36 odsto od našeg ekološkog otiska, do 2010. taj broj je skočio na 53 odsto.

Pogledajte: Praćenje 6.000 godina ekoloških promena u dolini reke Nil

Tehnološki napredak, uticaj poljoprivrede i navodnjavanje su povećali prosečan prinos po hektaru što je dovelo i do uvećanja biokapaciteta od 9.9 do 12 milijardi globalnih hektara u periodu između 1961. i 2010. godine.

Međutim, tokom ovog perioda, ljudska populacija je porasla sa 3.1 milijardi stanovnika na 7 milijardi čime se smanjio biokapacitet po glavi stanovnika sa 3.2 na 1.7 globalnih hektara. U međuvremenu ekološki otisak pojedinih zemalja je porastao sa 2.5 na 2.7 gha po glavi stanovnika.

Kako izgleda decenijsko uništavanje Amazonije u nekoliko minuta?

Šta nas čeka u budućnosti?

S obzirom na to da će svetska populacija dostići 9.6 milijardi stanovnika do 2050. godine i skoro 11 milijardi do 2100, biokapacitet za svakog stanovnika Zemlje će se još smanjiti, te će biti pravi izazov održavati nivo biokapaciteta s obzirom na smanjenje kvaliteta zemljišta, oskudicu pijaće vode i povećane troškove energije.

Izvor: wwf.rs



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.