Duga se javlja kao spektar svetlosti - kao traka poznatih boja koja uključuje crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu i ljubičastu. Bela svetlost je način na koji naše oči opažaju boje duge koje su stopljene zajedno. Sunčeva svetlost se javlja kao bela.
Pogledajte i: Kako nastaje duga?
Kada ona padne na kišnu kap, neki deo svetlosti se odbija. Elektromagnetni spektar sačinjava svetlost različitih talasnih dužina i svaka se reflektuje pod različitim uglom. Zbog toga se spektar razdvaja, što stvara dugu.
Saznajte i: Negde ispod duge
Crvena boja ima najveću talasnu dužinu od vidljive svetlosti, oko 650 nanometara. Obično se javlja na spoljnom delu duginog luka. Ljubičasta ima najmanju talasnu dužinu, oko 400 nanometara i obično se javlja na unutrašnjem delu duginog luka. Na ivicama, boje duge se zapravo preklapaju. To proizvodi sjaj "bele" svetlosti, čineći unutrašnjost duge mnogo svetlijom od kraja.
Istražite i: Neobična duga
Vidljiva svetlost je samo deo duge. Infracrvena radijacija postoji izvan vidljive crvene svetlosti, dok ultraljubičasta postoji izvan ljubičaste. Postoje i radio-talasi (izvan infracrvene), rendgenski (izvan ljubičaste) i gama radijacija (izvan rendgenskih). Naučnici koriste instrumente - spektrometre - za proučavanje vidljivih delova duge.
