Zašto postoje različite krvne grupe?

Koja je evolutivna prednost krvnih grupa, kako su one distribuirane u okviru populacija i da li nam je zaista važno kojoj krvnoj grupi pripadamo?

Gužva na eritrocitima

Danas znamo da se na eritrocitima čoveka nalaze složeni proteini i šećeri nazvani antigeni. Njih je preko 270, pa su radi lakše kategorizacije svrstani u 33 sistema. Primera radi, jedna osoba može da ima jedne antigene, druga osoba druge, a da nema prve, dok treća može imati i jedne i druge. Kad se govori o krvnoj grupi, prevashodno se misli na dva od svih ovih sistema – ABO i Rh, pre svega zbog njihove kritične važnosti pri transfuziji krvi.

Sistem ABO krvnih grupa čine samo dva antigena – šećeri N-acetilgalaktozamin i galaktoza, koji su vezani za H antigen kao osnovu. Prvi je nazvan A antigen, a drugi B antigen. Osnovu H antigen svako na svetu ima (osim jedne populacije, o čemu će biti reči kasnije), a ljudi se dele na one koji za H imaju zakačen samo A antigen (A krvna grupa), samo B antigen (B krvna grupa), oba (AB krvna grupa, što je znatno ređi slučaj), ili nemaju nijedan od ova dva (O ili nulta krvna grupa).

Ova dva antigena su postala „omražena“ onog trenutka kad su naučnici shvatili da ako pri transfuziji unesena krv ima antigen kojeg nema u krvi primaoca, njegov imuni sistem tada pokreće burnu odbrambenu reakciju. Stvaraju se antitela u krvnoj plazmi, koja počinju da žestoko napadaju i lepe se za te unete, strane antigene, stvarajući ranije pomenute grudvice. I koliko god mi bili zahvalni našem imunom sistemu što nas ovakvom reakcijom brani od stranih supstanci, razloga za brigu i te kako ima, pošto ovaj proces dalje dovodi do oslobađanja hemoglobina u plazmu, što na kraju rezultira smrtnim ishodom.

Zato se mora paziti koja krv, tj. koji se antigeni smeju uneti u koju krv. Krvna grupa A se ne sme uneti u B krvnu grupu, i obrnuto, kao što se ni AB krvna grupa ne sme uneti u obe prethodne, s obzirom na to da će u oba slučaja AB krvna grupa imati jedan antigen kog nema u primaočevoj krvi. U AB krvnu grupu se, međutim, može uneti bilo koja, jer joj nijedan antigen neće biti stran, pa neće ni biti potrebe za odbrambenom reakcijom. Zbog ovog se kaže da je AB krvna grupa univerzalni primalac. S druge strane, nulta krvna grupa je posebna po tome što, budući da nema ni A ni B antigene i da je „bezopasna“, može ući u krv bilo koje od sve četiri krvne grupe, pa se zato kaže da je ona univerzalni davalac. Ali ona je istovremeno i najranjivija kad je reč o primanju krvi, jer joj sve (osim iste, nulte) mogu naškoditi svojim antigenima.

Pored ABO krvnih grupa i njihovih antigena, od značaja za transfuziju za većinu svetske populacije je i antigen pod imenom Rh faktor. U zavisnosti od toga da li ga neko ima ili nema, kaže se da je Rh pozitivan ili Rh negativan. Rh pozitivna osoba može da primi i pozitivnu i negativnu krv, Rh negativna osoba može da primi samo negativnu, dok će pri unosu pozitivne doći do stvaranja antitela. Transfuziona reakcija ipak neće ostaviti toliko teške posledice, barem ne u prvoj transfuziji, jer se antitela protiv Rh faktora stvaraju sporije nego ona protiv A i B antigena. Pri drugoj nekompatibilnoj transfuziji već postoji opasnost od fatalnih posledica.

U jednom slučaju, međutim, drastično je opasnije nepoznavanje Rh krvne krupe određene osobe. Ukoliko bračni par želi da ima decu, od kritičnog značaja će biti poznavanje Rh faktora buduće majke, jer ukoliko je ona Rh negativna, a otac pozitivan, dete će najverovatnije biti pozitivno. Tada će njegova krv iz stomaka majke preći u njen krvni sistem, te će njen imuni sistem odgovoriti kao u slučaju transfuzije, dakle, stvaranjem antitela, koja će, opet, preći nazad u krvni sistem deteta, koje sada ima u sebi Rh antigen i antitela za borbu protiv tog antigena. U prvoj trudnoći ovaj proces neće ostaviti posledice na dete, ali u drugoj, zbog daleko većeg stvaranja antitela u krvi majke, one mogu biti jednako teške kao kod nekompatibilnosti ABO krvnih grupa, što znači da mogu dovesti do smrti. Na svu sreću, nauka je dovoljno napredovala da ukloni nedostatke ovakve situacije, koja tako može proći bez posledica.

Neizbežni faktor evolucije

Bombajska zagonetka



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.