Istraživanje: Šta se događa u mozgu prilikom iskustva bliske smrti?

Novinar "Atlantika" Gideon Ličfild pokušao je da otkrije šta se događa u mozgu pacijenata koji su iskusili iskustvo bliske smrti.

Istraživanje: Šta se događa u mozgu prilikom iskustva bliske smrti? Foto: Profimedia

Ono što je Ličfild otkrio jeste značajna razlika u načinu na koji pacijenti i naučnici vide ove događaje. Pacijenti su opisivali svetlost, tzv. vantelesno lebdenje ili spiritualno i/ili emocionalno buđenje, dok su naučnici navodili manjak kiseonika, nalet endorfina i/ili previše ugljen-dioksida kao pratioce ovih stanja.

Jedno istraživanje je pokazalo da čak tri procenta američke populacije tvrdo da je doživelo iskustvo bliske smrti.

Pogledajte i: Poljakinja ustala iz mrtvih i zatražila čaj

Ono što ostaje jasno, međutim, jeste da je uprkos obimnom istraživanju izvedenom na "umirućem mozgu" istina koja stoji iza odgovora šta se događa prilikom iskustva bliske smrti zapravo ostala nejasna i nedostižna. Iako detalji i opisi variraju od kulture do kulture, sveukupni ton iskustava neverovatno je sličan. Zapadna iskustva bliske smrti su najviše istražena.

Saznajte i: Šta se dešava sa mrtvim telom u okeanu?

Mnoge od tih priča vezana su za osećaje lebdenja i gledanja scene oko tela onoga ko je bez svesti; provođenje vremena u lepom, "onostranom carstvu"; upoznavanje duhovnih bića (neki ih nazivaju anđelima) i osećaj prisustva ljubavi koje neki nazivaju Bogom; susret sa davno izgubljenim rođacima ili prijateljima; prisećanje događaja iz života i konačno neprestano dozivanje izvan magičnog carstva i vraćanje u sopstveno telo.

Istražite i: Znate li da na Mont Everestu počiva 200 odvažnih ljudi?

Vremenom, naučna literatura i pokušaji objašnjavanja iskustva bliske smrti kao rezultata fizičkih promena u mozgu pod pritiskom ili umirućem mozgu, takođe su postali obimniji. Obrazloženi uzroci uključuju manjak kiseonika, nesavršenu anesteziju i neurohemijsku reakciju tela na povredu.

Takođe, nauka može da objasni mnoge od osećaja koje pacijenti kasnije opisuju. Recimo, za osećaj pacijenata da su preminuli naučnici kažu da je posledica Kotardovog sindroma, tj. "sindroma hodajućeg leša". "Paraliza sna" se povezuje s halucinacijama koje podsećaju na snove, a veruje se da su slikovite halucinacije uzrok navodnih susreta s mrtvim rođacima. Ovakve susrete često su opisivali pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti, kod kojih je primećen nagao porast dopamina u određenim situacijama, a neki stručnjaci smatraju da povišen nivo dopamina može da izazove halucinantna stanja.

Pacijenti, s druge strane, odbacuju ovakva objašnjenja kao neadekvatna. Medicinski uslovi pod kojima se događa iskustvo bliske smrti su previše različiti da bi se objasnio fenomen koji je toliko raširen.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...