Vesti

Galebovi iz čitave Evrope se hrane na našim deponijama

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Čak osam vrsta galebova primećeno je na deponijama u Srbiji, kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Na deponijama u Srbiji, gde završava sve što ljudima ne treba, neki drugi životni ciklusi počinju, dopunjavaju se i nesmetano traju poput okupljanja i ishrane galebova, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Sekcija ovog društva pod nazivom "Galebari" proteklih meseci obilazi otpade i popisuje galebove koji ovde borave. Prema rečima Dragana Fabijana, na našim deponijama privremeno boravi i hrani se osam vrsta galebova, koji u ogromnim jatima nadleću smetlišta.

"Obišli smo deponije u Vinči, Novom Sadu i Subotici, evidentirali osam vrsta galebova, a budući da su ove ptice lutalice, sigurno ćemo zabeležiti još neku vrstu. Nije nam nimalo lako, s obzirom na uslove u kojima radimo, a nije svejedno ni stalno nadletanje velikog broja ptica ali nam je to veliki izazov", objašnjava Fabijan.

Ornitolozi su okrili da tokom zimskog perioda na smetlištima u Srbiji dominira rečni galeb, dok tokom leta dominira morski galeb a krajem zime najviše je prisutan sinji galeb. Ove godine potvrdili su prisustvo retkog, srebrnastog i crnog galeba. Prema rečima Dragana Fabijana, nešto češći posetioci deponija u našoj zemlji su sivi galeb, a među ređima su mrki i žutonogi.

"Naš je zadatak da ih prstenujemo, tako da znamo odakle je tačno koja ptica došla. Ptice hvatamo mrežama u koje stavljamo hranu, a nakon što se mreže preklope pažljivo ih vadimo i smeštamo u platnene vreće, da bi ih jednu po jednu prstenovali i pustili. Postoje slučajevi da rečni galebovi dva dana nakon što smo ih markirali budu viđeni u Zagrebu, da bi se nakon dve nedelje vratili u Novi Sad. Neke ptice neprekidno putuju 30 godina, i još mnogo puta će biti posmatrane. Da bismo bili korisni kolegama ornitolozima u drugim delovima sveta, jedan deo vremena posvećujemo očitavanju već markiranih ptica. U proučavanju galebova pomažu nam fotografi, jer se na fotografijama lako uočavaju prstenovi. Te informacije šaljemo Centru za markiranje životinja, od koga dobijamo podatke o tome gde su galebovi markirani pa pokušavamo da rekonstruišemo njihovo kretanje", objašnjava Fabijan.

Grupa ornitologa dnevno očita prstenove sa najviše 50 galebova, a samo na beogradskoj deponiji dnevno bude i do 30.000 galebova. Toliki broj ptica skuplja se zbog obilja hrane koja se baca a galebovi kao čistači životne sredine trenutno koriste taj izvor. Zahvaljujući prstenovanju ustanovljeno je da kod nas borave morski galebovi sa Jadranskog mora, sinji galebovi iz Ukrajine, Litvanije, Poljske, i rečni galebovi iz Francuske, Holandije, Nemačke, Češke, Austrije, Mađarske, Bugarske i Rumunije.

Izvor: Danas

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u aprilskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.