Da li bi Zemlja ponovo mogla da postane pustoš?

Permsko masovno izumiranje uništilo je 90 odsto živih organizama, a za oporavak je bilo potrebno pet miliona godina. Naučnici su sada otkrili zašto…

Da li bi Zemlja ponovo mogla da postane pustoš? Foto: Shutterstock

Izumiranje tokom ranog trijasa pretvorilo je Zemlju u pustoš, bez mogućnosti za brzi oporavak, jer živi svet nije mogao da podnese visoke temperature koje su tada nastupile,  pokazuje nova studija.

Između 247 i 152 miliona godina natrag u prošlost, Zemlja je prošla kroz masovno izumiranje poznato pod nazivom permsko-trijasko izumiranje. Ovaj događaj zbrisalo je većinu živog sveta uključujući i većinu kopnenih biljaka. Planeta se bukvalno kuvala, a život na Ekvatoru je imao najviše poteškoća da opstane.

Kako gotovo da nije bilo biljaka koje bi koristile ugljen dioksid, planeta se pretvorila u „masovnu staklenu baštu i stvari su počele da izmiču kontroli“, kaže koautor studije Pol Vinjal, paleontolog sa engleskog Lids univerziteta.  „Zemlja je ostala pustoš tokom narednih pet miliona godina“, kaže Vinjal.

Otkrivena misterija milenijumske stagnacije

Za potrebe studije, Vinjal i njegove kolege su proučavale male fosile iz plitkih mora u južnoj Kini, području koje je u to vreme bilo Ekvator.

Analizirajući izotope kiseonika u fosilima, koji služe kao pouzdani indikatori temperature mora, istraživači su otkrili da je more u periodu posle perma dostizalo i 40 stepeni Celzijusovih – toplota koju autori studije nazivaju smrtonosnom.

Visoke temperature koje su nastupile posle permsko-trijaskog izumiranja, mogu odgovor na pitanje koje naučnike muči godinama: Zašto je Zemlji trebalo pet miliona godina da se oporavi od ove katastrofe, u odnosu na svega nekoliko stotina godina koliko je bilo potrebno za oporavak posle drugih perioda masovnog izumiranja? Očigledno, bila je suviše vrela.

Svet u najgorem obliku

Da li bi to moglo ponovo da se dogodi? „Teoretski bi moglo“, kaže Vinjal.

Prosečna temperatura na Zemlji je porasla za oko 0.8 stepeni od 1880. godine, sudeći prema podacima Nasinog Godar instituta za svemirske studije. Dve trećine tog zagrevanja se dogodilo od 1975. godine.

Ali čak i uz sadašnji trend zagrevanja, „mi smo i dalje veoma daleko od ovako ekstremnog scenarija.“ Da bi se ponovila ovakva katastrofa, većina biljaka bi morala da nestane sa Zemlje – što je malo verovatno, kaže Vinjal.

Ali kada su u pitanju geološki periodu, ovo jeste primer „koliko stvari zapravo mogu postati loše“.

Izvor: National Geographic News



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...