Šta je to što ljudski mozak čini jedinstvenim?

Najsloženiji organ ljudskog tela je ono što nas čini različitima i izdvaja. Zbog čega smo baš mi - mi?

Šta je to što ljudski mozak čini jedinstvenim? Foto: Shutterstock

Na pitanje kako funkcioniše ljudski mozak je veoma teško odogovoriti. Ipak, sada smo makar za jedan korak bliže odgovoru - naučnici iz Drezdena pronašli su gen koji pomaže u razvoju ljudskog mozga i čini ga najkomplikovanijim organom u ljudskom telu.

Saznajte i zašto ne možemo da golicamo sami sebe.

Naučnici smatraju da ovaj gen igra najznačajniju ulogu u povećanju broja neurona u neokorteksu, regiji u mozgu koja je odgovorna za razum, govor i čula osećaja.

Ovaj gen je otkriven kod savremenog čoveka, ali je bio prisutan i kod neandertalaca, čiji je mozak bio veliki skoro koliko i naš. Vilend Hutner, direktor Insituta za molekularnu biologiju i genetiku u Drezdenu, koji je i vođa istraživanja, kaže da su on i njegov tim do ovog otkrića došli nakon iscrpnog istraživanja koje je trajalo 25 godina.

Znate li kako čitanje knjiga utiče na naš mozak?

"Naš cilj je oduvek bio da identifikujemo promene u genetskom kodu koje su razlog što ljudi imaju veći mozak od ostalih primata", objasnio je.

Saznajte i: Da li će transplatacija glave uskoro biti moguća?

Veličina ljudskog mozga se gotovo utrostručila tokom poslednjih sedam miliona godina - Homo erectus, koji je hodao zemljom pre 1,8 miliona godina, imao je mozak veličine polovine mozga savremenog čoveka. Testiranje koje je vršeno nad miševima, potvrdilo je da su embrioni kojima je prenesen takav gen imali veći razvoj mozga. Hutnerova istraživačka grupa namerava da uzgaja ove miševe kako bi ispitala razvoj mozga u odraslom dobu, kao i da li dolazi do nekih promena kada je u pitanju inteligencija, pamćenje i veština učenja.

Pričitajte i: Kako čitanje knjiga utiče na naš mozak?

"Da li će učiti ili pamtiti bolje? Teško je reći u ovom trenutku. Uočili smo kortikalna sklapanja kod polovina miševa", naučnici i dalje ispituju zašto gen nema konstantne efekte.

Marta Florio, neurolog laboratoriji u Drezdenu, zaključila je da je gen znatno aktivniji u ljudskom mozgu; umesto da matične ćelije sazrevaju i dele se samo na dva neurona, što je slučaj kod nekih životinja, ovaj gen utiče da se ćelije umnožavaju i proizvode mnogo više moždanih ćelija.

Otkrijte: Zašto naš mozak ne može da se nsoi sa 21. vekom?

"Ono što ljude čini drugačijima ne može se svesti samo na jedan gen. Spoznaja je kompleksna stvar. Ne mislimo da nas jedan gen čini pametnijima od životinja. Ali možemo reći da je ovo ključan deo onoga što nas čini ljudima", kaže Florionova.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...