Drevni i savremeni gradovi poštovali su isto matematičko pravilo

Meksiko Siti, jedna od najmnogoljudnijih metropola na svetu, nalazi se na ruševinama astečkog glavnog grada Tenočtitlana. Ova dva grada na prvi pogled imaju malo šta zajedničko, ali su naučnici otkrili da su poštovali istu matematičku formulu.

U većim drevnim gradovima, bilo je više spomenika po osobi, a kuće i spomenici su bili veći. To znači da su gradovi imali veću produktivnost od one koju pruža povećani broj radnika. To je očigledno širom različitih naselja - od sela sa tek nekoliko stotina ljudi do glavnih gradova sa stotinama hiljada: što veći grad, to veće povećanje.

Na prvi pogled, drevni gradovi imaju veoma malo zajedničkog sa današnjim metropolama koje pokreće tehnologija. Tenočtitlan je imao oko 200.000 stanovnika, užurbanu pijacu i mrežu zakrčenih ulica i kanala. Međutim, nije imao savremenu tehnologiju, kao ni teretne životinje i imao je ekonomiju uglavnom zasnovanu na poljoprivredi. Ipak, određeni aspekti ljudskog društvenog života - poput načina na koji su ljudi komunicirali jedni s drugima i zavisili jedni od drugih - očigledno su ostali isti tokom vekova.

Uprkos velikoj vremenskoj udaljenosti, naučnici su bili u stanju da modeluju savremenu i drevnu povećanu gradsku produktivnost istim matematičkim jednačinama. To je možda zbog toga što u većim gradovima ne morate da idete daleko radi društvene interakcije, pa je tako lakše imati dobit od svojih komšija.

"Za mene je ideja da isti fundamentalni procesi koji generišu mesta poput Njujorka važe i za drevna poljoprivredna sela u drugim delovima sveta zaista zapanjujuća", rekao je Ortman. "Zahvaljujući ovim istraživanjima, verujem da smo bliži razumevanju gradova na fundamentalniji način nego pre", kaže arheolog Majkl Smit s Državnog univerziteta u Arizoni. Razumevanje kako gradovi funkcionišu može nam pomoći da ih unapredimo.

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.