Vesti

Na današnji dan, 11. februar

Foto: Wikimedia Commons
Foto: Wikimedia Commons

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Na današnji dan, 11. februara 1847. godine, na svet je došao Tomas Alva Edison, jedan od najznačajnijih fizičara u istoriji nauke.

Edison nije stekao gotovo nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka, koja je, srećom, bila učiteljica.

Naučni ratovi: Tesla i Edison

S 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno.


Foto: Wikimedia Commons

Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine Grand Trunk Herald, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima.

Otkrijte i: Kako primeniti zakone fizike u svakodnevnici? (VIDEO)

Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima, prijavivši za života ukupno 1069 patenata.

U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna sijalica.


Edison pored svog fonografa Foto: Wikimedia Commons

Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati.

Pogledajte i: 5 fenomena iz oblasti fizike

To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40 odsto do preko 90 odsto), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima.

Tokom rada na sijalici otkrio je i „Edisonov efekat“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi, ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u XX veku bio je ogroman.

Nikola Tesla: život genija

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u aprilskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.