Kako ose razlikuju prijatelje od neprijatelja?

Pre više od jedne decenije, naučnici su prvi put demonstrirali da su insekti u stanju da prepoznaju lica, nakon što je otkriveno da zlatna osa razlikuje druge članove svoje vrste samo na osnovu obeležja na glavi.

Kako ose razlikuju prijatelje od neprijatelja? Foto: Wikimedia Commons

Iako je sada već poznato da nekoliko vrsta osa poseduje ovu sposobnost, ispostavilo se da jedna mala osa koristi ovu tehniku kao način da razlikuje prijatelja od neprijatelja, uz dobro staro njuškanje, kako bi se zaštitila od invazije.

Saznajte i: Nova vrsta zolje nazvana po stvorenju iz dela Hari Poter

Liostenogaster flaolineata, ili malezijska lebdeća osa, predstavlja društvenu vrstu koja se može naći u tropskim šumama Jugoistočne Azije. Iako zasebna gnezda koja grade pripadnici ove vrste deluju poprilično malo, ona su često grupisana u kolonije i do 150 gnezda. To znači da kolonijama stalno preti opasnost od invazije onih koji se nalaze van nje, a koji bi želeli da ukradu njihove resurse ili čak polože svoja jaja.

Pogledajte i: Kako insekti mogu da vise naopačke na skoro svakoj površini?

Kako bi sprečili da se to desi, ose koriste dve različite strategije za zaštitu članova kolonije od uljeza: prepoznavanje lica (vizuelnih karakteristika) i njuškanje (mirisnih karakteristika). Pojedinci iz određene kolonije nose sa sobom određene hemijske signale, ili ugljovodonični profil, na svojim kutikulama. Ti signali se mogu koristiti za prepoznavanje članova sopstvene vrste, kolonije i pola. Dalje, svaka ženka, takođe, poseduje jedinstvene crte lica. Međutim, zbog čega ove ose koriste obe strategije i da li ih koriste podjednako često, još uvek je nepoznato.

Vidite i: Stršljen izviđač protiv japanskih medonosnih pčela

Da bi saznali više, naučnici sa Univerziteta "Kvin Meri" u Londonu, otputovali su u tropske šume Južne Azije kako bi proučili ose u divljini. Istraživači su izveli serije testova na 50 različitih kolonija koje su pronašli na Malajskom poluostrvu. Da bi proučili njihov odgovor na vizuelne karakteristike, istraživači su okačili mamce nedaleko od gnezda na kojima su bile uhvaćene ose iz iste ili drugačije kolonije, ali kojima je uklonjen miris. Da bi proučili samo mirisne karakteristike, naučnici su okačili komadiće papira koji su bili natopljeni mirisom osa iz iste ili strane kolonije.

Otkrijte i: Zašto ne postoje čudovišno veliki insekti i pauci?

Kada su obe karakteristike bile dostupne, ose su ignorisale miris, ali prepoznale lica, momentalno napadajući bilo koju osu sa nepoznatim vizuelnim karakteristikama. Prema navodima istraživača, ova strategija je verovatno najbezbednija, pošto ose mogu da procene lik druge ose izdaleka, a za miris je potrebno da budu bliže jedna drugoj.



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.