Da li bismo lako ovladali trećom rukom?

Stručnjaci za virtuelnu stvarnost testiraju na koji način bi ljudska bića reagovala na pojavu dodatnog uda. Da li bismo se brzo privikli na ove neobične uslove?

Da li bismo lako ovladali trećom rukom? Foto: Won AS et al. Homuncular Flexibility in Virtual Reality. Journal of Computer-mediated Communication. 2015.

"Kada je virtuelna stvarnost u pitanju, zašto bismo imali samo dve ruke? Zašto bismo uopšte imali ljudski oblik?", pita Džeremi Bejlenson, direktor Laboratorije za virtuelnu ljudsku interakciju u Stanfordu. Prošle nedelje, Bejlensonov tim je objavio rezultate novog istraživanja koji pokazuju da osoba može da ovlada virtuelnom trećom rukom za samo par minuta. Istraživanje je istražilo koncept "homunkularne fleksibilnosti", gde ljudi uče da kontrolišu telo različito od svog promenom u načinu na koji opažaju ljudsko kretanje.

Posetite i: 3D virtuelni obilazak broda RRS Diskaveri

Projekat je započet još u 1980-im kao plod Džerona Lanijera, pionira kompjuterske nauke koji je iskovao termin "virtuelna realnost", kao i "homunkularna fleksibilnost". On je tada sa nekolicinom prijatelja napravio neprirodna virtuelna tela sa više udova, koja su mogla da se navode suptilnim pokretima, poput savijanja kolena. Dve decenije kasnije, stručnjaci su jedini koji mogu da savladaju homunkularnu fleksibilnost, tako da se Lanijer udružio sa Bejlensonom 2004. godine kako bi proširio eksperiment sa regularnim ljudima.

Pročitajte i: Video-igrice bolje za oči od šargarepe?

U prvom eksperimentu 53 studenta trebalo je da probuši balone šutiranjem ili udaranjem u virtuelnoj učionici. Svaka osoba je imala narukvicu koja prati kretanje oko članaka i zglobova, kojim su kontrolisani njihovi avatari, kao i virtuelni uređaj na glavi za pogled iz prvog lica. Jedna grupa je imala regularno pokretljive udove, ali je druga svoje ruke kontrolisala nogama i obrnuto. Kada su normalno orijentisani, ljudi više vole da koriste ruke i mogu da izbuše skoro 300 balona za 10 minuta. Međutim, tim je otkrio da su se studenti adaptirali na promenjene uslove za isti vremenski period. Ljudi su se ipak oslanjali na svoje ruke za bušenje, iako je to zahtevalo da stoje na jednoj nozi.

Otkrijte i: Ljubitelji video igrica zaista vide svet drugačije

Tim se pitao da li bi ljudi bolje izvršili zadatak ukoliko nemaju ljudske karakteristike. Zato su u drugom eksperimentu, virtuelni korisnici imali zadatak da uhvate dve kutije iz dva reda. Jedna grupa je imala dve ruke i morala je da priđe napred kako bi zgrabila predmete iz drugog reda. Druga grupa je imala treću ruku koja se protezala iz njihovih grudi i kretala napred ili bočno lakim pomeranjem svakog zgloba. Za samo 2 minuta i 30 sekundi, korisnici su uspeli da uhvate više kutija sa tri ruke, nego sa dve.

Saznajte i: Kako izgleda evolucija video igara?

"Ovim rezultatima otvara se prilika, ne samo za stvaranje i dizajn boljih video-igrica, već može biti od pomoći i ljudima koji su izgubili delove tela u ratu i prolaze kroz proces rehabilitacije", rekao je kogniticni neurolog Vižnand Iselštejn.

Pogledajte i: Kako izgleda kada Tetris igrate na zgradi od 29 spratova?



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...