Krađa i pedesetogodišnje putovanje Ajnštajnovog mozga

Dok se vest o smrti velikog doktora Ajnštajna prenosila nešto uznemirujuće se dogodilo u bolnici. Ajnštajnov mozak, čuvar jednog od najvećih svetskih intelekta, ukraden je, a to je tek početak priče.

Krađa i pedesetogodišnje putovanje Ajnštajnovog mozga Foto: Profimedia / Wikimedia Commons

Najveći naučnik u svojoj generaciji 17. aprila 1955. godine primljen je u bolnicu "Prinston" usled bola u grudima. U ranim satima idućeg dana, Albert Ajnštajn je umro od aneurizme trbušne aorte - pucanja aorte, srčanog suda koji snabdeva telo krvlju.

Pitanje: Da li je Ajnštajn pogrešio?

Dr Tomas Stulc Harvi bio je dežurni patolog u ranim satima, te je dobio zadatak da vodi računa o Ajnštajnu. Sedam sati nakon smrti velikog naučnika, Harvi je započeo autopsiju za koju je tvrdio da je dobio dozvolu. Nakon što je ustanovio uzrok smrti, Harvi je uklonio i izmerio Ajnštajnov mozak. On je kasnije tvrdio:

"Znao sam da imamo dozvolu za autopsiju, pa sam pretpostavio da ćemo proučiti njegov mozak."

Do danas, nijedan dokument niti nalog za autopsiju nije pronađen.

Kultura nauke: Staljin i Ajnštajn

Nakon analize, doktor Harvi je mozak ubacio u formaldehid. Nakon toga izvadio je Ajnštajnove oči, koje su kasnije predate Ajnšajnovom oftamologu dr Henriju Adamsu. I danas postoje glasine da se oči nalaze u jednom sefu u Njujorku. Konačno, ostatak tela je predat na kremaciju.

Pročitajte i: Pismo koje je Ajnštajn poslao Mariji Kiri

Uklanjanje mozga i očiju bilo je protivno Ajnštajnovoj poslednjoj želji. Ajnštajn je ostavio veoma jasna uputstva - želeo je da bude kremiran sa mozgom u svojoj glavi i da njegov pepeo bude posut u tajnosti, kako bi se "obeshrabrila idolatrija".

Saznajte i: Deset najtežih misaonih eksperimenata

Dakle, ne samo da je to bilo protivno Ajnštajnovim željama, već Harvi nije imao ni zakonsko ni medicinsko pravo da zadrži mozak. On čak nije bio ni neurohirurg niti specijalista za ovaj organ. Njegova odgovornost bila je samo da ustanovi uzrok smrti - koji je bio vezan sa prestankom rada srca i nije imao nikakve veze s mozgom (barem ne direktno). Pisac knjige "Razglednice iz Muzeja mozga", Brajan Barel smatra da postoje dva moguća razloga zbog kojih je Harvi uklonio i zadržao za sebe jedan od najpoznatijih mozgova.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.