Kako je izgledao jedan dan u Aušvicu

Užas koji je počinjao pre svitanja i trajao i nakon sumraka ostaće upamćen kao jedan od najmračnijih perioda u ljudskoj istoriji.

Radni dan je trajao 12 sati tokom leta i nešto manje zimi, a zatvorenici su najčešće radili na građevinskim objektima. Nisu imali pravo na odmor od rada, a jedan od njih obično bi bio zadužen za to da meri koliko su vremena ostali provodili vršeći fiziološke potrebe.

Druga prozivka odvijala se noću.

Njisli je svoja sećanja opisao u knjizi "Aušvic: Svedočenje lekara".

Ukoliko bi makar jedan zatvorenik izostao, svi su morali da stoje u koloni dok se ne utvrdi razlog njegovog izostanka - čak i ukoliko bi to trajalo satima, bez obzira na vremenske prilike.

U zavisnosti od toga šta se događalo tokom dana, nakon druge prozivke su sprovođene individualne ili kolektivne dnevne kazne.

Pogledajte i: Rekonstrukcija Hitlerovog bunkera pod strogim pravilima

Nakon toga su zarobljenici dobijali hleb i vodu, a posle dve do tri sata bilo je vreme za spavanje.

Što se tiče smeštaja, on je bio očekivano neudoban - zatvoreni su spavali u dugim redovima drvenih kreveta, obučeni i obuveni kako im neko ne bi ukrao odeću i obuću. Poneki su birali da se svuku i izuju, te su spavali na ovim predmetima.

Nedelja je bila jedini neradan dan, ali ni tada nesrećni stanovnici Aušvica nisu imali priliku da odmore - čistilu su svoje barake i odlazili na nedeljno kupanje. Ovo je bio i dan kada su porobljeni mogli da pišu svojim porodicama (isključivo na nemačkom). Oni koji nisu govorili nemački davali bi svoj hleb drugim zarobljenicima kako bi im pomogli da napišu pismo, a ova pošta je morala da prođe i kroz proces cenzure od strane nemačkih oficira.

Sudeći po Njisliju, ljudi su bili primorani da spavaju maltene priljubljeni jedni uz druge, potpuno lišeni dostojanstva.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.