Neobična inspiracija za nastanak Betovenovih remek-dela

Jeste li se ikad zapitali kako je slavni kompozitor dobio ideju za svoja dela? Naučnici smatraju da bi ona mogla biti povezana s njegovim zdravstvenim stanjem.

Goldberger i njegov interdisciplinarni tim proučavali su ritmičke obrasce nekoliko Betovenovih kompozicija za koje su pretpostavili da bi mogle biti odraz njegove aritmije. "Kada srce nepravilno kuca zbog srčane bolesti, radi to u određenim predvidljivim obrascima. Mislimo da smo čuli neke od tih obrazaca u njegovoj muzici", rekao je koautor istraživanja Džoel Hauel sa Univerziteta u Mičigenu. Ti obrasci uključuju nagle, neočekivane promene ritma koje odgovaraju tim asimetričnim ritmovima.

Saznajte i: 11 istorijskih genija i njihovi mogući mentalni poremećaji

Betoven je jednom rekao da mu cavatina, poslednji deo Gudačkog kvarteta u B-duru (opus 130), uvek izmami suze. U sredini kvarteta ključ se naglo mijenja u C-dur, uključujući neuravnotežen ritam koji podseća na otežano disanje. U uputstvima za muzičare, Betoven je taj deo obeležio kao "beklemmt", odnosno, kao "težinu srca". Istina, to može označavati tugu, ali takođe može opisivati i osećaj pritiska u grudima povezan sa srčanim bolestima. "Aritmički kvalitet ovog dela kvarteta je bez sumnje. Sinergija naših misli i tela oblikuje način na koji doživljavamo svet. To je naročito vidljivo u svetu umetnosti i muzike koji odražavaju najdublje ljudske osećaje i iskustva.", navode autori istraživanja.

Pogledajte i: Mocart na operacionom stolu

Naučnici su takođe uočili aritmiju i u Sonati za klavir u A-duru (opus 110), jednom od njegovih poslednjih takvih muzičkih doprinosa, kao i na početku sonate Les Adieux u E-duru (opus 81a), napisanu tokom francuskog napada na Beč 1809. godine. Izgleda da u Betovenovom slučaju zaista vredi ona izreka da muzika dolazi iz srca onoga koji je stvara.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...