Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima?

Nesrećan život ili uzbudljive avanture naših predaka mogu uticati na našu ličnost, ostavljajući nam u nasledstvo anksioznost ili otpornost menjajući epigenetske izraze gena u mozgu.

Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima? Foto: Profimedia

Darvin i Frojd ulaze u kafić. Dva pijana miša - majka i njen sin - sede na barskim stolicama i piju džin. Majka mišica baci pogled ka njima i reče: "Genijalci, recite mi kako je moj sin postao ovakav?". "Loše nasleđe", reče Darvin. "Loše vaspitanje", reče Frojd.

Otkrijte i: Da li mozgalice zaista poboljšavaju memoriju?

Stotinama godina, ova dva pogleda - priroda ili vaspitanje, biologija ili prihologija - pružala su suprotna objašnjenja toga kako se ponašanje razvilo i kako je opstalo, ne samo kod pojedinca, već širom čitave generacije.

Saznajte i: Koji faktori utiču na to kako starimo?

Onda su, 1992. godine, dvojica mladih naučnika koracima Frojda i Darvina, zaista ušla u kafić. Tamo su seli i posle nekoliko piva počeli da sklapaju revolucionarnu novu sintezu oko toga kako životna iskustva mogu direktno uticati na naše gene - i to ne samo naša životna iskustva, već i ona naših roditelja, njihovih roditelja, i tako dalje.

Pročitajte i: Projekat ljudskog genoma

Kafić se nalazio u Madridu, nedaleko od Instituta "Kahal", najstarijeg španskog akademskog centra za proučavanje neurobiologije. U toku je bio međunarodni susret. Moše Žif, molekularni biolog i genetičar sa Univerziteta "Mekgil" u Montrealu, nikada nije studirao psihologiju ili neurologiju, ali ga je kolega nagovorio da prisustvuje susretu, jer je mislio da će njegov rad imati nekog uticaja. Isto tako je isti kolega nagovorio Majkla Minija, neurobiologa sa Univerziteta "Mekgil" da prisustvuje, jer je verovao da njegovi životinjski modeli majčinske nege mogu imati korist od Žifove perspektive.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...