Kako oči dobijaju svoju boju?

Kada pesnici upoređuju predivne, plave oči s morem ili nebom, ni ne slute koliko su zaista u pravu. Kako, zapravo, naše oči postaju plave, zelene, smeđe...?

Sive oči uopšte nemaju melanin, već se umesto njega u dužici oka skuplja kolagen. Što su te čestice veće, ravnomernije raspršuju svetlosne talase, što rezultira mešavinom boja. Slično se događa s kapljicama vode u oblacima. Apsorbuje se dovoljna količina svetla, ali da bi dužice više nalikovale sivkastim stratusima nego belim cirusima, ona se ne odražava.

Saznajte i: Da li će Y hromozom nestati u budućnosti?

Takođe, većina odojčadi u početku nema uopšte melanin, čak i ako na kraju ipak imaju smeđe oči. Njihova plava boja očiju tamnija je nego kod odraslih, jer čak i većina plavookih odraslih ljudi ipak ima u svojim dužicama neke veće čestice koje raspršuju spektar boja, razređujući tako na neki način plavi efekat.

Međutim, i genetika je ta koja utiče na boju očiju. Mendelova genetika kaže da je gen za smeđu boju očiju dominantan, a za plavu recesivan. Ostale boje obično dosta odstupaju. Zapravo, postoji više gena koji određuju boju očiju, iako se za plave oči mislilo kako potiču od samo jednog pretka. Susedni geni OCA2 i HERC2 odrađuju većinu posla kada je u pitanju određivanje nivoa melanina, a ostali bi mogli biti odgovorni za prisutnost nekih drugih faktora poput kolagena.

Pročitajte i: Providni miševi omogućili neverovatan pogled na anatomiju

Valja naglasiti da ljudi nisu jedina živa bića kod kojih je primećen ovakav fenomen, poznat i kao strukturna obojenost. Naime, on je uobičajen i kod morskih stvorenja, insekata i ptica.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.