11 istorijskih genija i njihovi mogući mentalni poremećaji

Iako je nemoguće da budemo potpuno sigurni šta je tačno mučilo velike istorijske ličnosti, to nije sprečilo istraživače da naprave prilično pouzdane pretpostavke.

11 istorijskih genija i njihovi mogući mentalni poremećaji Foto: Wikimedia Commons

Studije su pokazale da postoji daleko veća prisutnost mentalnih poremećaja kod političkih vođa,  kreativnih genija i velikih naučnika, nego kod opšte populacije. Evo spekulativnog pregleda mentalnog zdravlja 11 osoba koje su menjale istoriju, umetnost i nauku.

Pogledajte: Stereotipi: Ima li istine u tome da su geniji ludi naučnici?

1. Ludvig van Betoven – bipolarni poremećaj?

Kada je veliki kompozitor preminuo od posledica otkazivanja funkcija jetre 1827. godine, već decenijama je trajalo njegovo samo-lečenje alkoholom.  Naravno, većina zdravstvenih problema koje je imao danas bi bili relativno lako rešeni, uključujući i njegov bipolarni poremećaj. Betovenovi napadi manije su bili dobro poznati u krugu bliskih prijatelja, a kada su bili na svom vrhuncu, komponovao je nizove dela za redom. Neka od njegovih najčuvenijih, međutim, nastala su tokom perioda pada raspoloženja. U tim trenucima, on je razmišljao i o samoubistvu, o čemu je često pisao svom bratu u pismima. Početkom 1813. godine, prošao je kroz toliko težak period depresije da je potpuno prestao da vodi računa o svom izgledu, a kada bi provodio vreme u društvu, gotovo svaki put bi dobijao napade besa. Tokom tog perioda, gotovo je potpuno prestao da komponuje.

Pročitajte: Nikola Tesla - život genija

2. Edvard Munk – napadi panike?

Najpoznatiji napad panike na svetu dogodio se u januara 1892. godine u Oslu. Munk je u svom dnevniku zabeležio ovu epizodu:

„Jedne večeri, šetao sam stazom, grad je bio sa jedne strane, a fjord ispred. Osetio sam se umorno i bolesno. Zaustavio sam se i pogledao prema fjordu – sunce je zalazilo, a oblaci su dobijali boju krvi. Osetio sam da krik prožima prirodu.“

Ovo iskustvo je ostavilo toliko dubok utisak na umetnika da mu se u mislima vraćalo iznova i iznova, da bi na  kraju bilo pretočeno u dva ulja na platnu, dva pastela i litografiju. Iako nije poznato da li je Munk doživeo još paničnih napada, mentalna oboljenja su kružila njegovom porodicom; u trenutku proživljavanja „krika“, njegova sestra je bila u mentalnoj instituciji zbog bipolarnog poremećaja.

Pogledajte: Ludi naučnik protiv vatrometa (VIDEO)



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.