Složeniji oblik život možda postoji u samo 10 odsto galaksija

Svemir bi mogao biti daleko usamljenije mesto nego što se to do sada mislilo. Od otprilike 100 milijardi galaksija u poznatom svemiru, samo bi jedna od 10 mogla imati složen život poput onog na Zemlji.

Složeniji oblik život možda postoji u samo 10 odsto galaksija Foto: Profimedia

Bilo gde drugde bi zvezdane eksplozije, poznate kao gama zraci, izbrisale svaki oblik života složeniji od mikroba. Te detonacije su i držale svemir "beživotnim" milijardama godina nakon Velikog praska.

Pogledajte i: Zemljoliko mesto pod suncem

"Pomalo iznenađuje da život može opstati u samo 10 odsto galaksija i to nakon 5 milijardi godina", kaže Brajan Tomas, fizičar sa Univerziteta Vošburn. "Ipak, smatram da su naučnici koji su izveli ovu teoriju verovatno u pravu kada se uzme u obzir neizvesnost u ključnom parametru analize."

Naučnici su se dugo sporili oko toga da li gama zraci imaju štetan uticaj na Zemlju. Naleti gama zraka otkriveni su 1967. godine pomoću satelita koji je dizajniran za opažanje testiranja nuklearnog oružja, zbog čega se danas pali otprilike jednom dnevno. Naleti dolaze u dva oblika. Kratki naleti gama zraka traju kraće od 1 ili 2 sekunde, verovatno nastaju kada se dve neutronske zvezde ili crne rupe stope. Dugi naleti gama zraka traju desetak sekundi i nastaju kad masivna zvezda izgori, kolabira i ekplodira. Ređe su od kratkih naleta gama zraka, ali ispuštaju otprilike deset puta više energije. Dugi naleti gama zraka mogu zaseniti ostatak svemira i zapravo se sastoje od visokoenergetskog fotona.

Taj jednosekundni bljesak radijacije ne bi uništio život na obližnjoj planeti, ali ako bi eksplozija bila dovoljno blizu, gama zraci bi pokrenuli lanac hemijskih reakcija koje bi uništile ozonski omotač u atmosferi planete. Kada ne bi bilo zaštitničkog gasa, smrtonosna ultraljubičasta radijacija padala bi na planetu mesecima i godinama – dovoljno dugo da prouzrokuje masovno izumiranje.

Saznajte i: Kada se dogodilo najveće izumiranje u istoriji živog sveta?

Kolika je verovatnost da se to dogodi? Cvi Piran, teoretičar astrofizike na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i Raul Himenez, teoretičar astrofizike sa Univerziteta u Barseloni, istražili su taj apokaliptični scenario.

Astrofizičari su nekada verovali da će nalet gama zraka biti najprisutniji u područjima galaksija gde se rapidno formiraju nove zvezde iz gasovitih oblaka. Međutim, nedavni podaci pokazuju da je stvar kompleksnija i da dugi naleti gama zraka nastaju u "porodilištima zvezda" s relativno niskim stopama elemenata težih od vodonika i helijuma – niskog metaliciteta, rečeno astrofizičkim žargonom.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...