Ono što vidite je veoma modifikovan pronotum, deo tik iza glave insekta. Međutim, problem je bio u tome što su naučnici imali veliki problem da utvrde čemu služi. "To je zapravo veoma bitno pitanje na koje još uvek nemamo odgovor.", rekao je entomolog Metju Valas sa Univerziteta u Pensilvaniji i dodao: "To je ujedno veoma interesantno, jer su poznati upravo po tome. Neki imaju tako čudne oblike da se zapitate: 'Kako mogu da prežive tako?'"
Saznajte i: Koliko buba pojedemo na godišnjem nivou?
Međutim, nijedno stvorenje ne evoluira tako da ne može da preživi, već baš suprotno. Oni najbolje prilagođeni okruženju prenose gene za, npr. čudno oblikovana tela. Naučnici poput Volasa pokušavaju da shvate kako tačno ove čudne pronote pomažu insektima da prežive. Ono što je evidentno je da su različite vrste ovih buba usvojile različite strategije za korišćenje svojih čudnih tela, od kamuflaže preko mimikrije do odbrane.
Možda najkompleksnije telo od svih vrsta su tropske bube iz roda Bocydium. Taj pronotum će prepoznati oni koji su upoznati sa Ophiocordyceps gljivama, koje se nastanjuju u mozgove mrava i kontrolišu ih, terajući ih da jedu lišće. Gljive potom ubijaju domaćina, a iz njegovih leđa izvire stabljika sa kuglicom iz koje padaju spore na domaćinove saborce ispod.
Pročitajte i: Igra prestola na termitski način
Neki naučnici veruju da su bube sa slike evoluirale tako da imitiraju ove gljivične strukture koje izviru iz mrava, kao i druge insekte koje napadaju "tako da ne bi bile privlačne za predatore" koji znaju da izbegavaju zaražene insekte. Čak i ukoliko grabljivice ne padnu na to, struktura može da se odlomi u njihovim ustima, ostavljajući bubu nepovređenu i znanto lakšu. Predatorima u tom slučaju ostaje samo da se zadovolje nejestivim komadom egzoskeleta.
