Geolozi traže čvrste dokaze za postojanje antropocena

Ljudi su, bez sumnje, izazvali mnoge promene, ali da li smo zaista postali glavni inženjeri naše planete?

Geolozi traže čvrste dokaze za postojanje antropocena Foto: Profimedia

Mišljenja naučnika o tome da li da formalno priznaju antropocen ili doba ljudi kao istinski geološki period ili ne su podeljena. Da bi se ustanovila nova epoha, geolozi obično moraju da pronađu čvrste dokaze o masivnim promenama u stenama.

Pročitajte i: Dobrodošli na svemirski brod Zemlja

Geolog Geri Stinčkomb s Državnog univerziteta "Marej" u Kentakiju, veruje da je pronašao način da reši tu debatu. Dokazi za ulazak čovečanstva u antropocen leže u tragovima koje smo ostavili za sobom u slojevima sedimenata i tlu. Ono što je potrebno je da se učini veliki napor da se ti tragovi iskoriste kako bi se prikazalo kada je prošla epoha - holocen - pre nekih 11.500 godina prešla u antropocen.

"Mislim da postoji način na koji možemo da to sistematski mapiramo. Moramo početi sa izvođenjem dokaza, kako bi svi mogli da izađu napolje i kažu 'Evo ja, to je granica antropocena'", rekao je Stinčkomb.

Protivnici teorije o antropocenu ističu da neki delovi planete izbegli ljudski dodir. 

Međutim, fabrike, elektrane i automobili su izbacili dovoljno gasova koji su u potpunosti promenili hemiju atmosfere. Gasovi su zarobili toplotu, podižući svetski nivo temperature. Buldožeri i rovokopači su danas najveći pomerači zemlje -više nego reke, glečeri, vetrovi i vulkani zajedno. Oko trećine svih životinja na svetu je opasnosti ili ugroženo. Možda je dovoljno samo pogledati ljudsku istoriju kako bi se pronašla "Nulta godina" - trenutak kada je svet ušao u ljudsko doba.

Ipak, Stinčkomb veruje da za dokaze o antropocenu najbolje može poslužiti klasična geologija u kombinaciji sa arheologijom.

Neki geolozi, ipak, misle da je prerano da govorimo o dominaciji ljudi na Zemlji. Stratograf Filip Gibar s Univerziteta u Kembridžu ističe da bi epidemija mogla da uništi populaciju. Gradovi bi pali i zgrade bi se vratile u sedimente. Klima bi se vratila na staro nakon nekoliko milenijuma. Dokazi u stenama bi sadržali tragove civilizacije, ali to bi bio samo kratak skok u celokupnom holocenu.

Gibar veruje da je proča o novom, ljudskom dobu preuranjena.

"Pitajte me za milion godina", rekao je.

Stinčkomb shvata Gibarovu poziciju.

"Mislim da smo uticali dovoljno na planetu da se to može izmeriti. Međutim, definitivno još uvek nismo njeni gospodari. Još uvek smo kao vrsta veoma podložni prirodnim promenama", zaključuje.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.