DNK Ričarda III otkriva tajne britanske loze

Genetska analiza potvrdila je da ostaci pronađeni u engleskom gradu Lesteru pripadaju kralju Ričardu III, poslednjem monarhu Kuće Jorka. Pored toga, analize su otkrile informacije o njegovom izgledu, kao i mogućem prekidu u očinskoj liniji.

DNK Ričarda III otkriva tajne britanske loze Foto: University of Leicester / Society of Antiquaries of London

Analizu je predvodio Turi King sa Univerziteta u Lesteru.

"Naše istraživanje pokrilo je sve genetske i geneaološke analize korišćene za identifikaciju ostataka Skeleta 1 sa lokaliteta Grejfrajars u Lesteru i predstavlja prvo sveobuhvatno uklapanje dokaza za izvođenje zaključka o identitetu tih ostataka.", rekao je King i dodao: "Čak i nakon naše veoma konzervativne analize, brojni dokazi ukazuju da su ovo zaista ostaci kralja Ričarda III, čime možemo da okončamo 500 godina star slučaj nestale osobe."

Pogledajte i: Otkriven brutalan uzrok smrti kralja Ričarda III

Nakon samo dve godine na tronu, engleski kralj Ričard III ubijen je 1485. godine u svojoj 32. godini tokom Bitke kod Bosvorta, što je označilo početak vladavine Tjudora. Lokacija njegovih ostataka bila je nepoznata stotinama godina pre nego što su uporni naučnici otkrili skelet ispod parkinga 2012. godine. Sve do 1538. godine, lokalitet je pripadao muškom manastiru Grej Frijars. Ostaci kralja Ričarda su pokopani tu, ali zaboravljeni nakon što je manastir uništen po naređenju Henrija VIII. Fizičke analize skeleta koje su objavljene u septembru otkrile su da je Njegovo veličanstvo oboreno; zadobijajući devet kritičnih udaraca u glavu tokom bitke.

Poslednji izveštaj koji potvrđuje kraljev identitet rezultat je upoređivanja ostataka sa mitohondrijskim DNK uzorkom živih potomaka starije sestre Ričarda III, Ane od Jorka. Naučnici su oprezno izjavili da su 99,999 odsto sigurni da su pronašli ostatke izgubljenog monarha i da su šanse da su pogrešili približno 6.7 miliona prema jedan.

Poređenje DNK Y-hromozoma nije dalo tako čiste rezultate. To može značiti da je bilo više od jednog prekida u kraljevskoj lozi tokom godina, ali ne mora biti nužno i istinito. Y-hromozom ima relativno veliku stopu mutacije, tako da ne iznenađuje mogućnost da nema identičnih poklapanja u više od 20 generacija. Čak i bez direktne veze sa muškim potomcima, sve ostalo se čini savršenim za potvrđivanje kraljevog identiteta.

"Skup dokaza potvrđuje da su to zaista ostaci Ričarda III", kaže Kevin Šurer i dodaje: "Naročito važna je triangulacija materinske linije potomaka. Prekid u liniji Y-hromozoma nije toliko iznenađujuć s obzirom na učestalost neočinstva, ali postavlja interesantna pitanja vezana za nasleđivanje."

Naučnici su, takođe, istražili gene odgovorne za određivanje boje kose i očiju. Postoji 96 odsto šansi da je kralj imao plave oči i 77 odsto da mu je kosa bila plava, barem u detinjstvu. Moguće je da mu je kosa potamnela tokom vremena, a najraniji poznati portret kralja prikazuje ga sa tamnim loknama. Doduše, veruje se da je rad načinjen više od 20 godina nakon njegove smrti.

Tim planira da analizira genome u nadi da će saznati nešto više o kraljevom izgledu i zdravlju.

Njegov genom bi takođe mogao da reši 531 godinu staru misteriju - da li je kralj Ričard III zaista ubio svoja dva mlada nećaka u London Taueru ili su jednostavno nestali u javnosti? Dva manja skeleta su pronađena 1674. godine potpirujući teoriju. Kosti su bile zakopane u Vestminsterskoj opatiji, tako da su relativno lako dosutpne. Budući da su nećaci pripadali Ričardovom bratu Edvardu, informacije sa Y-hromozoma bi trebale da potvrde teoriju ili da oslobode kralja od viševekovne optužbe.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.