Beogradski vrapci na ivici istrebljenja?

Globalna pojava iščezavanja vrabaca nije zaobišla ni glavni grad Srbije, u kom se procenjuje da je sa 100.000 njihov broj sveden na nekoliko desetina hiljada – za samo jednu deceniju. Zašto nestaju beogradski vrapci?

Beogradski vrapci na ivici istrebljenja? Foto: Profimedia

Prema istraživanjima koja su u Srbiji sprovedena 2003. godine, u našoj zemlji živelo je između milion i dva miliona gnezdećih parova vrabaca. Preciznih podataka o populaciji vrabaca u glavnom gradu nema, ali se procenjuje da je u poslednjih deset godina njihov broj sa 100.000 sveden na nekoliko desetina hiljada.

Pogledajte i: Otkrivena nova vrsta ptice

"Nestanak domaćih vrabaca, takozvanih pokućara, nije samo problem Beograda. U Velikoj Britaniji, gde se na tu temu rade precizna ispitivanja, utvrđeno je da je njihov broj u poslednjih 25 godina smanjen za 60 odsto. To znači da nestanak vrabaca nije nešto što se događa samo ovde, već je reč o globalnoj pojavi", kaže Goran Sekulić, ornitolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Stručnjaci upozoravaju da je iz ovdašnjih parkova nestala i ptica kos, vrsta koja je bila veoma rasprostranjena u drugoj polovini prošlog veka.

"Iz parkova su nestali žbunovi i mesta gde 'Zelenilo' gomila opalo lišće. U takvim gustišima razvijaju se gliste i insekti kojima se kosovi hrane. Radnici koji održavaju parkove sada koriste savremenu mehanizaciju pa časkom mogu da uklone nakupljeno lišće. Takav napredni vid gazdovanja gradskim zelenilom doprinosi bržem nestanku kosova", objašnjava ornitolog Voislav Vasić.

Vrabac pokućar (dživdžan), ptica koja je jedan od simbola Beograda, više ne cvrkuće iz svakog žbuna. Gradskim parkovima sada gospodare golubovi, svrake i vrane, kojih iz godine u godinu ima sve više. Da bi nekako zaštitili ugroženu vrstu, članovi omladinskog udruženja “Ekološka disciplina” nedavno su pokrenuli volontersku akciju pravljenja kućica za vrapce u okviru projekta "Vratiće se vrapci".

Pogledajte i: Ptice na žicama poput nota (VIDEO)

Kako precizira Dušan Golušin iz tog udruženja, u planu je postavljanje tridesetak takvih kućica na obodu Zvezdarske šume.

Ideju mladih ekologa pozdravlja i dr Voislav Vasić, bivši direktor Prirodnjačkog muzeja Srbije i jedan od najpoznatijih ornitologa, ali i podseća da to što vrapci nemaju gde da "stanuju" u Beogradu nije razlog njihovog sve manjeg broja.

"Problem je nastao kada je hrana počela da se isporučuje upakovana. Danas se ništa ne prosipa, a ono što se baca uglavnom je krupnije. Komadima hleba hrane se veće ptice, dok sitnog zrnevlja i mrvica, na kojima su beogradski vrapci živeli nekoliko vekova, više uopšte nema", objašnjava dr Vasić.

Ne samo da svrake i vrane lakše dolaze do hrane, već i direktno ugrožavaju opstanak vrabaca jedući njihova jaja, a plen su im i vrapčići koji tek izleću iz gnezda, dodaje Vasić. On ne veruje da je zagađenost vazduha jedan od uzroka njihovog sve manjeg broja, jer vrapci ionako kratko žive, oko godinu i po, pa praktično i ne stignu da se razbole od takvih savremenih boljki, piše "Politika".



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...